Удружење

Милутин Миланковић

Београд

"Осунчавање Земље покорава се неминовном закону,
исто тако тачном као што је Њутнов закон гравитације."

Вести

Српска грађанска породица Милутина Миланковића

У оквиру трибине Отворена среда, првог децембра, професор др Будимир Поточан говорио је веома занимљиво на тему „Српска грађанска породица Милутина Миланковића“. Тајна ове успешне породице протеже се од Даља где је настао дух грађанске породице, преко чињенице да су Миланковићи давали три века универзитетски образоване људе, па до звезда где се овековечио Милутин Миланковић.




























Анализирајући настанак српске грађанске породице Милутина Миланковића, професор др Будимир Потчан, полази од родоначелника - Миланка, по којем су стекли породично име. Познато је да су се Миланковићи више бавили сточарством него земљорадњом, највише трговином крупне стоке. Но, у трећој генерацији Миланкови потомци имали су могућности да студирају на униврзитетима. Занимљиво је да су они који су обрађивали земљу и трговали стоком, схватили значај обрзовања за генерације које су стасале.

Поточан наглашава да су: припаднци породице Миланковић знање су стицали са многих страна. Једни су били претплаћен на све листове и часописе који су излазили на српском језику, други су били оснивачи и улагачи Српске књижевне задруге. И управо у селу Даљ, настаје породична библиотека. Чувају се и документа, посебно дипломе универзитетски образованих потомака у некој врсти породичног архива.

Овде треба напоменути да се поред осталог у српској грађанској породици Миланковић некада је чуван и турски јатаган, дар послењег мухафиза Али Риза паше, команданта Београдске тврђаве 1867. године. Налазио се и печат војводе Стевана Шупљикца, првог Србина који је одликован француским орденом Легије части. У поседу породице био је и златан џепни сат с почетка 19. Века (несачуван), лични дар Наполеона Бонапарте. Свакако сваки од ових предмета представља део не само породичне него и српске националне историје. Но, траг овим предметима се гугиби, као и многим другим из породичне архиве Миланковића.

Професор Поточан указује да су: чланови породице учили и стране језике, а доступне су им биле позоришна уметност, музика, опера и балет. У каснијим годинама у томе ће се успешно огледати и поједини Миланковићи. И ето, у свему томе огледао се тај подстицајни дух грађанске породице Миланковића.






























Свакако најпознатији Миланковић је Милутин, српски и светски научни великан који обитава у плејади оних који су вечно уписани у постојање Планете.

Но, подсетимо и на неке остале Миланковиће. Милутину су још у младости умрла три брата од туберкулозе. Остао му је само најмлађи Богдан Миланковић (1885-1966) који је на свој начин био особена и занимљива личност. Студирао је романистику и у Бечу и у Паризу, па је и он студије окончао докторатом. Радио је као професор у музичким школама у Сарајеву, био је један од оснивача Сарајевске филхармоније, а и проницљиви музички критичар и аутор књига о музици. Запамћен је и као дугогодишњи управник Земаљског музеја у Сарајеву и дописни члан Српске академије наука и уметности.

За неговање традиција чувене даљске породице међу заслуженима је др Душан Миланковић (1914-2006), син Јованов, ко је имао дипломатску каријеру. Као и многи Миланковићи пре њега и Душан Миланковић је одабрао правне науке. Између два светска рата боравио је у Паризу на докторским студијама. Стицајем околности окончао их је тек у Гагариновој ери докторатом из међународног саобраћаја и васионског права. Уман, али изразито скроман, никада није ни поменуо да је био први Србин, али и један од ретких у Европи, који је сматран експертом за васионско право. Био је ожењен др Видом Е. Марковић, англисткињом, која је важила за једног од најбољих стручњака на Београдском универзитету.




















Негде пред крај живота др Душан Миланковић објавио је књигу сећања под насловом "Моји Миланковићи из Даља". Сасвим при крају књиге наводи да има две ћерке и два унука.


































Иначе, Милутина Миланковића је имао Василија, сина јединца. И он је завршио правне науке. После Другог светског рата емигрирао је у Аустралију, што је представљало тежак ударац и његовом оцу и целој породици. У Мелбурну, где је живео, био је успешан предузимач. Иза себе је оставио ћерку Марину, менаџера у култури, и сина Николу, такође предузимача. Никола је ожењен и има три кћери: Стефани од 18, Елен од 14 и Лили од 8 година...

arrow

Информације


За све информације, контакте, актуелности и сазнања поводом дела и рада нашег Удружења, Молимо Вас да нас контактирате путем е-маил адресе:

milankovicm@gmail.com

Такође, можете нас контактирати и путем следећих телефона:

мр Славко Максимовић
+381 (64) 13 57 307
(председник Удружења)

Слободан Стојановић
+381 (63) 71 64 307
(потпредседник Удружења)

Срдачно Вам се захваљујемо !