У Музеју науке и технике, у склопу одржавања изложбе „Милутин Миланковић – 100 година од реформе Јулијанског календара“, започет је циклус предавања о календарском раду Милутина Миланковића. Прво предавање предвиђеног циклуса на тему – Астрономска основа календара Милутина Миланковића је веома занимљиво одржао популаризатор науке и астроном Јован Алексић.
Прегледно и јасно „прошетао“ је кроз историју календара, објаснивши астрономске појаве и препреке које су пратиле цивилизацију у настојању да што прецизније сачине календар као меру времена. Указао је на немогућност самерљивости времена због астрономских параметара који су кроз историју бројни календариографи покушавали да реше тако да буде што приближнији стварном ходу, односно сагласно кретању планете Земље у Сунчевом систему.
Занимљивим предавањем пленио је пажњу бројне публике међу којима су били добри познаваоци календарског питања уопште, али и ученици Геолошке и хидрометеоролошке школе из Београда.
Пратећи историју мерења времена говорио је о реформисаном Јулијанском календару који је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године, на предлог Милутина Миланковића, усвојен и од тада у широј јавности се говори Миланковићевом календару.
Током образлагања поставки 4 календара (Јулијански, Грегоријански, Новојулијански и реформисани (Миланковићев) календар, приказао је упоредном табелом колика је и каква прецизност појединих календара и апострофирао да је Миланковић, на бази календара Максима Трпковића, израдио до сада најпрецизнији календар, уз писану захвалност Синода за урађени посао који су све цркве које су присуствовали том Синоду прихватиле, али га све и нису примениле.
Интересовање код публике је било веома изражено, што ће бити добра препорука да ће и следеће предавање које ће извести проф. др Петар Кочовић под називом – Клеопатра и Српска нова година бити добро посећено.
