U Muzeju nauke i tehnike, u sklopu održavanja izložbe „Milutin Milanković – 100 godina od reforme Julijanskog kalendara“, započet je ciklus predavanja o kalendarskom radu Milutina Milankovića. Prvo predavanje predviđenog ciklusa na temu – Astronomska osnova kalendara Milutina Milankovića je veoma zanimljivo održao popularizator nauke i astronom Jovan Aleksić.
Pregledno i jasno „prošetao“ je kroz istoriju kalendara, objasnivši astronomske pojave i prepreke koje su pratile civilizaciju u nastojanju da što preciznije sačine kalendar kao meru vremena. Ukazao je na nemogućnost samerljivosti vremena zbog astronomskih parametara koji su kroz istoriju brojni kalendariografi pokušavali da reše tako da bude što približniji stvarnom hodu, odnosno saglasno kretanju planete Zemlje u Sunčevom sistemu.
Zanimljivim predavanjem plenio je pažnju brojne publike među kojima su bili dobri poznavaoci kalendarskog pitanja uopšte, ali i učenici Geološke i hidrometeorološke škole iz Beograda.
Prateći istoriju merenja vremena govorio je o reformisanom Julijanskom kalendaru koji je na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine, na predlog Milutina Milankovića, usvojen i od tada u široj javnosti se govori Milankovićevom kalendaru.
Tokom obrazlaganja postavki 4 kalendara (Julijanski, Gregorijanski, Novojulijanski i reformisani (Milankovićev) kalendar, prikazao je uporednom tabelom kolika je i kakva preciznost pojedinih kalendara i apostrofirao da je Milanković, na bazi kalendara Maksima Trpkovića, izradio do sada najprecizniji kalendar, uz pisanu zahvalnost Sinoda za urađeni posao koji su sve crkve koje su prisustvovali tom Sinodu prihvatile, ali ga sve i nisu primenile.
Interesovanje kod publike je bilo veoma izraženo, što će biti dobra preporuka da će i sledeće predavanje koje će izvesti prof. dr Petar Kočović pod nazivom – Kleopatra i Srpska nova godina biti dobro posećeno.
