„Поштовани господине,
Скоро је четрдест година како сам, као мали експериментатор чуо први пут Ваше име, које је онда одјекнуло широм целог Српства. Пре тридесет година, с поносом сам слушао, у предаваоницама бечке технике, исто то име, спомињано од мојих тадашњих професора с највећим признањем.
А од двадест година овамо, ја са своје катерде изговарам са истим оним поштовањем са којим помињем име Волте и Фарадеја. Никли, али далеко израсли из наше средине, Ви сте понос и небески знак да ће наш народ, увенчан бојном славом достојно понети и заставу мисије коју сте Ви развили у светлост дана и високо уздигли. Сретан сам да, приликом Ваше 75-годишњице, могу, овим путем, да пошаљем, уз израз дубоког поштовања, своје најлепше жеље.
Милутин Миланковић
