Vesti

Sećanje na poštovanog prijatelja profesora dr Milana Dimkića

Ako je suditi po Ciceronovoj da je zahvalnost majka svih vrlina× onda ćemo sebi dati pravo da tu misao punom snagom prigrlimo kada u svojim sećanjima na drage ljude koji nisu više sa nama spomenemo cenjenog profesora Milana Dimkića.

Naslovna-Dimkic

Milan Dimkić je jedan, po mnogo čemu osoben čovek, koji je znao da u moru svojih poslova, obaveza i problema nađe vreme da sa voljom sasluša vizije Udruženja Milutin Milanković, reaguje nekom svojom impresijom i ponudi nam svoje viđenje neke aktivnosti, akcije ili namere. Osećao je dubinom svoje duše i raskošnim intelektom erudite koliko smo mi kao društvo nezahvalni prema onima koji su zadužili trajno za sva vremena srpski narod i njegovu nauku, ističući pri tom poštovanje za napore našeg Udruženja da sačuva od zaborava jednu takvu ličnost.

Pišući ove redove, želimo da mu kažemo da će on za nas u Udruženju ostati trajno u sećanju za njegov doprinos, kako lični, tako i sa pozicije odgovornog rukovodioca na „vraćanju Milankovića u srpski narod“. Mnogi koji su podržavali plemenitu misiju oživljavanja značaja uzora Milankovića za srpski narod, možda nisu mogli naći načina da nam konkretno pomognu, ali je zato profesor Dimkić to znao, umeo i radio godinama. Rukovodio se, osećali smo to, sentencom – Dela, a ne reči, nalazio načina kako da nas ohrabri svojim činjenjem i d͡a podstreka da istrajavamo u radu uprkos brojnim poteškoćama i preprekama.

Dimkic

Profesor Dimkić (desno) na stručnom skupu u Udruženju 12. maja 2018. godine

Profesor Dimkić je bio poznat kao rukovodilac koji nije olako izdvajao budžetska sredstva, već naprotiv, trebalo ga je „opipljivim rezultatima“ i sa više aspekata ubediti da to učini. Udruženje se u to uverilo više puta, a kako je to izgledalo može se
videti iz sledećeg. Udruženje nastoji da što pre stvori uslove za svoj rad i mogućnost da se u prostorijama organizuju brojne aktivnosti iz programskog okvira. Zamolimo direktora Dimkića da nam Institut pruži pomoć. On pita koliko je neophodno za naše planove, a mi snebivajući se kažemo koliko bi to trebalo. Na to će on reći – Mi smo pred mogućim dobijanjem jednog važnog posla. Ako uspemo da dobijemo taj posao dobiće Udruženje potrebna sredstva, ako bude deo posla onda ćete dobiti polovinu, a ako ne bude od posla ništa, onda neće biti donacije. Delegacija Udruženja mu se zahvaljuje i na to „ništa“, a direktor pita kako da se zahvaljujete a nećete dobiti sredstva. Objasnimo da smo zahvalni na iskazanom poštovanju našeg rada i spremnosti na pomoć, što posebno cenimo. Na to će direktor Dimkić u simpatičnom tonu reći – E sada ste me definitivno ubedili, nešto ćemo vam pomoći bez obzira na taj posao. I naravno, njegovim zalaganjem Udruženje je dobilo nameštaj kakav ima i „Jaroslav Černi“, na ponos i polzu svih aktivista i poštovalaca Milutina Milankovića.

Prostorije-Udruzenja

Nameštaj kojim je opremljen prostor Udruženja – donacija
Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi“

Ako smo uspeli svojim radom da doprinesemo široj spoznaji veličine Milutina Milankovića, mesto zaslužnika, uz ostale prijatelje Udruženja, zauzima i profesor Dimkić, kao što ima svoje visoko počasno mesto u galeriji naših sećanja. Pružajući podršku našem radu dopunio je mozaik nezaborava i na taj način, sigurni smo, da će se i na njega odnositi reči jednog pesnika koji je kazao da onaj koji nije radio za zaborav, ne zaslužuje da bude zaboravljen već i isključivo u večnoj koloni onih ljudi koji su se upisali u nezaboravne.
Njegoševim stihovima
Blago tome ko dovijek živi,
imao se rašta i roditi,
pridodaćemo stihove jednog drugog savremenog crnogorskog pesnika –
A tek onom, što mu se svak divi,
ko zna riječ djelom uzvisiti.

Milana Dimkića, profesora, dragog i poštovanog prijatelja Udruženja Milutin Milanković pamtićemo zahvalni za njegov doprinos i ukupnu pomoć.

(„Gratus animus est una virtus non solum maxima, sed etiam mater virtutum omnium reliquarum“ – Zahvalnost je jedna vrlina, ne samo najveća, nego i majka svih ostalih vrlina”.)

Udruženje Milutin Milanković