Ових дана у средствима информисања појавила се давно очекивана вест: Велики Милутин Миланковић коначно добија свој музеј. На основу закључка Управног одбор Удружења Милутин Миланковић са Четврте седнице одржане 19. октобра 2019. године председник Удружења, користећи одредбе Закона о култури, Закона о културним добрима и Статута Удружења, донео је Одлуку о оснивању Музеја Милутин Миланковић – Музеја у саставу Удружења Милутин Миланковић.
Овој вести претходио је дуг и упоран рад чланова Удружења Милутин Миланковић на истраживању, прикупљању и обради архивске и музејске грађе о животу и научном раду Милутина Миланковића, добијању подршке за оснивање музеја од институција из области културе, науке и образовања и покретању иницијативе код надлежних државних органа за оснивање музеја у структури државних институција.
Идентификована су места, установе заштите и приватна лица код којих се налази Миланковићева заоставштина. Трагови Миланковићевог живота, научног опуса, као и подаци о самој његовој личности, још увек се налазе у музејима, архивима, библиотекама, установама и институцијама у местима у којима је живео и радио (Даљ, Осијек, Беч, Београд, Будимпешта), као и у другим местима, првенствено на територији Аустрије и Немачке (Грац, Хамбург, Фрајбург, Хале, Лаjпциг, Минхен). Највећи део ове заоставштине налази се у Архиву Српске академије наука и уметности, али се богата архивска грађа о Миланковићу налази и у Архиву Србије, Архиву Матице Српске у Новом Саду, Астрономској опсерваторији у Београду, Архиву Народне банке Србије, Железничком музеју у Београду, Архиву Команде Ратног ваздухопловства, Архиву водовода и канализације у Београду, Државном архиву Осијека, Техничком музеју у Бечу, Уреду за патенте из Беча, Архиву Мађарске академије наука, Архиву Мађарског метеоролошког института, Архиву Патентног уреда у Будимпешти и у другим музејима и архивама, као и код приватних лица.
Породичне фотографије
Миланковићева научна дела
Материјали су необрађени, у изворној формим многи оштећени и тешко доступни корисницима, што има за последицу да су многи значајни подаци из живота и научног рада Миланковића непознати, или су погрешно, случајно или намерно, представљени у јавности.
Обзиром да његово научно дело све више добија на вредности и актуелности, оцењено је да постоји потреба да се његова богата заоставштина прикупи и обједини, обради, систематизује, сачува и кроз рад на пројекту сталне поставке, учини доступном домаћој и страној јавности. На овај начин заоставштина Милутина Миланковића биће видљива и препозната као део културног и научног наслеђа Србије и света.
Удружење је, у оквиру реализације дугорочног пројекта „Истраживање, обрада, категоризација и презентација заоставштине Милутина Миланковића“ у претходном периоду континуирано прикупљало све оно што би могао да буде садржај будућег Музеја, и у том смислу већ је сабрало бројна документа и значајан број артефаката о животу и раду Милутина Миланковића (оригинали старих издања књига од којих највећи број спада у веома ретке и тешко доступне јавности, научна документа, личне ствари, фотографије, преписка са познатим светским научницима и др.) што ће бити ембрион будућег Музеја.
Нека од артефаката из живота и рада Милутина Миланковића
У намери да српску научну јавности и државне органе упозна о неопходности оснивања музеја Удружење је у оквиру манифестације Дани европске баштине у 2017. години организовало панел дискусију којој је присуствовало преко 60 учесника из државних органа, научних, културних и образовних и других институција који су дужни или су у могућности да пруже допринос очувању баштине Миланковића.
Учесници у дискусији подржали су напоре и ангажовање Удружења у свим његовим акцијама. Општи консензус присутних је био пружање подршке напорима и иницијативи Удружења за оснивање музеја с предлогом да Удружење упути званичан предлог надлежним државним органима (Министарству културе и информсања и Града Београда- Секретаријату за културу) за оснивање музеја.
Иницијативу Удружења за оснивање музеја су подржале бројне научне и образовне институције и државни органи. Посебно су значајне подршке музеја и архива који су изразили спремност да пруже стручну помоћ оснивању музеја.
Оснивање музеја у структури државних институција је изузетно сложен процес који захтева обављање великиког броја административних и стручних послова, испуњење законом предвиђених услови (оснивач, просторије, стручни кадар и др) и знатна матерјална средства. Ови услови, и поред позитивних ставова Министарства културе и информисања и Града Београда-Секретаријата за културу, превазилазе садашње могућности Удружења, па је донесена одлука о оснивању музеја у састав Удружења. У консултацијама са стручним институцијама и експертима за ову делатнос закључено је да просторије и постојећа рачунарско-информатичка опрема и опрема за смештај и чување документације уз одређене адаптације и допуну омогућавају успостављање сталне изложбене и савремене мултимедијалне поставке.
Удружење се обраћа свим члановима и пријатељима Удружења, поштоваоцима дела Миланковића и читавој српској јавности који поседују документа или друге музејске вредности да нам се придруже у овој племенитој акцији да Миланковић, а још више његова велика дела, добију заслужено признање и трајно место на коме нови нараштаји могу да се упознају са достигнућима нашег народа и одакле могу да црпе инспирацију за нове подухвате.
Одлука о оснивању Музеја Милутин Миланковић
Подршке за оснивање Музеја Милутин Миланковић
https://milutinmilankovic.rs/podrske-za-osnivanje-muzeja-milutina-milankovica/
