Kroz Otvorene tribine – redovne aktivnosti Udruženja, u okviru projekta – Pripremimo se, klima se menja, u toku februara i marta, organizovana je rasprava na temu racionalnog korišćenja i očuvanja prirodnih resursa u uslovima izmenjenih ili očekivanih klimatskih promena.
Posle uspešno završenog projekta: „Jačanje svesti i stručnog nivoa planskih službi lokalnih zajednica radi smanjivanja negativnih uticaja klimatskih promena“, koji je prvenstveno bio namenjen lokalnim i regionalnim kadrova koji se bave preduzimanjem preventivnih i zaštitnih mera na sprečavanju negativnih posledica klimatskih promena (suše, poplave, bujice, erozije, klizišta, šumski požari, promene u vodnom režimu) Udruženje je nastavilo akcije održavanja predavanja i seminara o ovoj veoma aktuelnoj problematici.
Ovog puta predavanja bila su prvenstveno namenjena akterima različitih proizvodnih delatnosti, čije aktivnosti „proizvode“ klimatske promene, donosiocima strateških planova, prostornih planova i ostalim subjektima koji učestvuju u donošenju odluka o ekonomskim merama razvoja zemlje i merama zaštite, projektantima i konsultantima u oblasti hidrotehnike, uređenja komunalnih i urbanih sredina, organizacijama koje se bave preventivom prirodnih nepogoda i ustanovama koje školuju kadrove za te delatnosti, ali i najširoj javnosti.
U tom cilju održane su četiri rasprave sa uvodnim predavanjima i diskusijama Sva četiri događaja izazvala su veliko zanimanje i pokazala svu opravdanost projekta i njegove detaljnije razrade u okviru Otvorene tribine.
Ciklus je započet realizacijom teme: „Jačanje svesti i stručnog nivoa planskih službi lokalnih zajednica radi smanjivanja negativnih uticaja klimatskih promena“, koju je održao prof. dr Ratko Ristić sa Katedre za bujicu i eroziju Šumarskog fakulteta u Beogradu. U izlaganju se osvrnuo na katastrofalne bujične poplave iz maja 2014. godine, navodeći razloge koji su uticali da dođe do takvog razvoja događaja, čineći jasnu razliku između prirodnih pojava na koje ne možemo uticati do veoma velikog broja slučajeva čovekove nebrige i loše prakse koje su dovele do velikih posledica.
Baveći se analizom trenutnog stanja sistema za prevenciju i odbranu od bujičnih poplava u Srbiji izneo je niz primera loše i dobre prakse ilustrujući sve to sa nizom dokumentarnih materijala od fotografija do video snimaka. Imajući u vidu klimatske promene prof. Ristić izneo je u predavanju mere prevencije bujičnih poplava i erozionih procesa u svetlu aktuelnog i očekivanog stanja klime u regionu, kao i finansijske aspekte primene mera prevencije.
Drugu temu pod nazivom: „Istorijske poplave na Dunavu u periodu od 1912 do danas“ održao je prof. dr Stevan Prohaska, naučni savetnik u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Svojim predavanjem obuhvatio je, sem prikaza poplava za period od kada su merenja započeta, kvantitativne karakteristike poplava na osnovu zabeleženih podataka na čvrstim objektima i dostupnih arhivskih materijala.
Nadovezujući se na prethodne teme koje je prof. Prohaska ranije održao u Udruženju, ukazao je i na prognostičke mogućnosti poplava Dunava na teritoriji Srbije do kojih se dolazi naučnom metodologijom, istakavši mogućnost da do poplava može doći, kada se budu stekli određeni uslovi i da to treba imati na umu prilikom projektovanja i preduzimanja mera prevencije.
Mr Slavko Maksimović, učesnik konferencije o klimatskim promenama u Kjotu, održao je predavanje na temu: „Klimatske promene od Milankovića do Kjota“. U svom izlaganju osvrnuo se na probleme koji postoje u svetu, samim tim i u svetskoj meteorološkoj organizaciji u vezi sa klimatskim promenama, kao i posebnim kontroverzama oko toga da li i u kojoj meri čovek svojim delovanjem utiče na promene klime.
Profesor dr Čedo Maksimović, sa Imperijal koledža iz Londona, održao je predavanje na temu: „Nove metode planiranja objekata i sistema za smanjivanje negativnih uticaja klimatskih promena i vremenskih ekstrema – plavo zelena rešenja za urbane i ruralne sredine“. Profesor je svojim iscrpnim izlaganjem sa brojnim primerima pozitivne prakse iz sveta u smanjenju negativnih uticaja klimatskih promena uneo noviju spoznaju da se efekti i posledice tih promena mogu na lokalnom nivou znatno umanjiti uz postizanje veoma velikih ušteda u energiji, zaštiti životne sredine i brojnim drugim aspektima, pri čemu se finansijska ulaganja veoma brzo isplate.
Zajednički imenitelj svih predavanja može se sažeti u nekoliko konstatacija. Svedoci smo klimatskih promena i posledica koje one izazivaju. Čovek veoma često svojim nečinjenjem ili pogrešnim činjenjem doprinosi u znatnoj meri velikim posledicama koje bujice, poplave, požari i drugi pratioci promena vezanih za klimu, izazivaju. Nema mesta tumačenjima i ponašanju da su preventivne mere i ulaganja samo stvar najviših državnih organa, već se to mora provoditi na svim nivoima, najpre od pojedinca i lokalnih zajednica do ostalih činilaca u državi kao celini.
Sva predavanja su, treba to ponoviti, pobudila veoma veliku pažnju, posećenost i spremnost prisutnih za diskusiju. Opravdala su očekivanja i ponovo ukazala u kojem pravcu treba da se odvija delatnost u okviru Otvorene tribine.
Informisanje nadležnih od strane „struke i nauke“, kao se čulo u diskusiji, i razvijanje svesti o nužnosti promene ponašanja pretpostavka je uspešnosti u prevenciji. Svoj doprinos na tom polju daje i Udruženje.
Plavo-zelena rešenja dobijaju pravo građanstva na različitim krajevima sveta čemu doprinosi i naučni rad i realizovani projekti profesora Maksimovića i nekoliko drugih profesora iz naše zemlje. Prednosti koje su neposrednim projektima potvrđene, uz promenu svesti, mogu se dobiti i u našoj zemlji preprojektovanjem ili novim projektovanjima, pri čemu su benefiti izuzetno veliki, prema podacima koji su prezentovani.
Istakao je aktuelnost teme i čitavog projekta koji je organizovalo Udruženje Milutin Milanković – „Jačanje svesti i stručnog nivoa planskih službi lokalnih zajednica radi smanjivanja negativnih uticaja klimatskih promena“, u svetlu Milankoviće teorije i dešavanja vezanih za određene klimatske ekstreme, koji ne mogu zaobići ni našu zemlju.
