У оквиру обележавања Миланковићевих јубилеја-140 година од рођења и 110 година од доласка на Униврзитет у Београду Удружење Милутин Миланковић и Народна банка Србије организују, под покровитељством Министарства културе и информисања Републиоке Србије, изложбу Миланковићева временска капија. Изложба ће се одржати у изложбеном простору Народне банке Србије у Немањиниј 17 од 05. новембра до 03. децембра. Свечано отварање изложбе је 05. новембра у 18.00 сати. Изложбу ће отворити министар културе и информиања Владан Вукосављевић.
Живот и дело Милутина Миланковића дубоко осликава један од најсветлијих периода у развоју српског народа, време када су национални занос и свест били изнад интереса појединаца. Рођен 28. маја 1879. године у Даљу, месту на Дунаву, у околини Осијека, где је завршио основно образовање. Студије градђевине и докторат завршио је у Бечу, као први Србин доктор техничких наука.
Иако је стручним и научним радом стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака и проналазача 1909. године, попут бројних српских интелектуалаца из расејања, ношен дубоким патриотизмом, напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу, долази у Београд за професора Филозофског факултета. Радећи и живећи 50 година у Београду доживео је врхунац свог стваралачког рада.
Светској науци подарио је теорију о климатским променама, којом је објасни тајну ледених доба, православљу најпрецизнији календар, а техници армирани бетон.
Својој Србији, заједно са Михаилом Петровићем-Миком Аласом и Богданом Гавриловићем, познату “београдску математичку школу”, бројне кадрове у области природних наука, велики број грађевинских објеката, дивна књижевна дела којим нас је провео кроз васиону, векове и царство наука.
У Србији нема музеја њему посвећеног, па се трагови његовог научног опуса, као и подаци о његовој личности, још увек налазе у архивима, музејима и библиотекама у местима у којима је живео и радио (Даљ, Осијек, Беч, Београд, Будимпешта). Материјали су тешко доступни јавности, па су многи периоди из његовог живота и рада готово непознати, или су, случајно или намерно, погрешно предстацљени.
На изложби ће бити представљени архивски материјали из области у којима се одсликавају Миланковићеве научне мисли (грађевинарство, астрономска теорија о клматским променама, реформа календара, научно-популарна дела), али и други артефакти (оригинали старих издања књига, личне ствари, фотографије, преписка са познатим светским научницима и др.). Изложба хронолошки приказује период од доласка Милутинових предака у једној од српских сеоба, школовање у Даљу, Осијеку и Бечу, грађевинску активност у Бечу, рад на Универзитиету и Академији у Београд, боравак у интернацији у Будимпешти, учешће на православном конгресу у Цариграду 1923. године, до богате грађевинске активности у Србији и Југославији.
