Pod sloganom „Pripremite se, klima se menja“ Udruženje Milutin Milanković, uz podršku opština Kučevo, Krupanj i Udruženja bujičara Srbije, realizovalo je projekat Jačanje svesti i stručnog nivoa planskih službi lokalnih zajednica radi smanjivanja negativnih uticaja klimatskih promena kojeg je sufinansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine.
Klimatske promene su postale veoma ozbiljan problem sa potencijalnim posledicama koje će, prema realnim procenama, imati takav intenzitet i čestinu javljanja da će prevazići mogućnosti društva i prirodne sredine da im se prilagode i ublaže njihove posledice, ukoliko se blagovremeno ne preduzmu potrebne mere za smanjenje rizika i ugroženosti, a time i gubitaka i šteta kao posledica promenjenih klimatskih uslova.
Srbija se nalazi u regionu u kome će klimatske prmene bitno uticati na promene prirodnih sistema što će u bliskoj budućnosti znatno uticati na raspoloživost prirodnih resursa (vode, plodnog zemljišta, šuma, biodiverziteta, energetike), i time predstavljati limitirajući faktor u ekomomskom razvoju zemlje.
Udruženje Milutin Milanković u svojoj programskoj aktivnosti posvećuje posebnu pažnju praćenju i izučavanju ove pojave. Aktivnosti su prvenstveno usmerene na razradu metoda i postupaka za preduzimanje preventivnih i zaštitnih mera za sprečavanje negativnih posledica klimatskih promena i ekstermnih vremenskih nepogoda, kao i na podizanje javne svesti da se negativne posledice mogu umanjiti blagovremenim preduzmanjem preventivnih i zaštitnih mera.
Međutim, preduzmanje preventivnih i zaštitnih mera, koje su prema sadašnjim propisima Republike Srbije u nadležnosti lokalnih i regionalnih zajednica, zahteva brojan i dobro obučen i tehnički opremljen kadar. Nažalost, za sada ne postoji organizovano školovanje takvih kadrova u Srbiji.
Raspisani konkurs Ministarstva zaštite životne sredine za dodelu finansijskih sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine omogućio je da se organizovano započne rešavanje ovog problema.
Udruženje Milutin Milanković među svojim članovima ima vrlo kompetentne stručnjake u oblasti klimatskih promena koji su stalno u Srbiji, ali i one koji žive i rade u instransstvu ali redovno se odazivaju na pozive Urudženja da daju svoj značajan doprinos stavljanjem na raspolaganje edukaciionog i promocionog materijala razvijenog u međunarodnim projektima čiji su oni bili nosioci.
Udruženje je predložilo, a Ministarstvo prihvatilo projekat koji se bavi organizovanjem obrazovnih i promotivnih aktivnosti za podizanje nivoa znanja i informisanosti lokalnih i regionalnih organa radi preduzimanja preventivnih i zaštitnih mera na sprečavanju negativnih posledica klimatskih promena (suše, poplave, bujice, erozije, klizišta, šumskih požara, promena u vodnom režimu), racionalnog korišćenja i očuvanja prirodnih resursa, kao i za osposobljavanje lokalnih i regionalnih kadrova koji će biti nosioci aktivnosti na realizaciji preventivnih i zaštitnih mera.
S obzirom na izabrani sadržaj seminara za predavače su odabrani kompetentni stručnjaci sa veoma bogatim iskustvom u oblasti klimatskih promena:
Mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja Milutin Milanković, diplomirani meteorolog, rukovodilac projekt, ekspert za klimatske promene i vremenske nepogode, dugogodišnji direktor Saveznog hidrometeorološkog zavod, učesnik brojnih međunarodnih skupova posvećenih klimatskim promenama, pored ostalih kao šef jugoslovenske delegacije na Konferenciji u Kjotu, autor više od 80 naučnih i stručnih radova.
Uvodno predavanje: Klimatske promene od Milankovića do Kjota;
Prof. dr Slobodan P. Simonović, redovni profesor na Građevinskom fakultetu Univerziteta Zapadnog Ontarija u Kanadi i direktor Inženjerskih studija u Institutu za smanjivanje rizika od katastrofalnih nepogoda, jedan od vodećih svetskih stručnjaka u oblasti hidrotehnike i vodno-ekološkog inženjerstva, objavio preko 350 naučnih radova i dva udžbenik.
Tema: Kanadska iskustva u podizanju lokalnih kapaciteta za prilagođavanje klimatskim promenama;
Prof. dr Čedo Maksimović, redovan profesor na Imperijal Koledžu u Londonu, onivač i rukovodilac Istrađivačke grupe za Urbane Vode na Imperial Koledžu i koordinator projekta EU „ Blue Green Dream” (Plavo zeleni san), jedan je od vodećih svetskih stručnjaka za oblast Urbanih voda, objavio 360 radova u međunarodnim časopisima i naučnim skupovima u zemlji i svet, autor, koautor i urednik 43 knjiga.
Tema: Nove metode planiranja objekata i sistema za smanjivanja negativnih uticaja klimatskih promena i vremenskih ekstrema – Plavo Zelana Rešenja (PZR) za urbane i ruralne sredine;
Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, uža naučna oblast erozija i konverzija zemljišta i voda, objavio više od 100 naučnih radova, učestvovao je na izradi 115 projekata i studija, napisao univerzitetski udžbenik Hidrologija bujičnih tokova.
Tema: Prevencija bujičnih poplava i erozivnih procesa kao mera ublažavanja i prilagođavanja na efekte tekućih i očekivanih klimatskih poremećaja
Mr Milutin Stefanović, predsednik Udruženja bujičara Srbije, direktor Zavoda za zaštitu od bujica i erozije u Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, specijalizovao metode kartiranja erozije i istraživanje iz oblasti bujica i erozije i kretanja nanosa, učestvovao na preko 150 projeka, objavio 110 naučno-stručnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima, knjigama i monografijama iz oblasti uređenja bujica i zaštite od erozije.
Miodrag Savić, podsekretar u Sekretarijatu za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Grada Beograda:
Tema: Obaveze lokalne samouprave u vanrednim situacijama na osnovu zakonske regulative Republike Srbije u oblasti vanrednih situacija izazvanih negativnim upicajem klimatskih promena;
Biljana Vraneš, diplomirani meteorolog, urednik emisije o vremenu na RTS, moderator projekta.
Tema: Značaj pravovremenog informisanja u vanrednim situacijama.
Projekt je realizovan na tri lokacije: uvodni seminar je održan u Beogradu 09. 10. 2018. godine u pristorijama Udruženja Milutin Milanković u ulici Maršala Birjuzova 53. Seminar za region Istočne Srbije je održan u Kučevu 02. 11. 2018. godine u sali Skupštine opštine Kučevo, a za region Zapadne Srbije u Krupnju 16. 11. 2018. godine u sali Skupštine opštine Krupa. Ovi regioni su zbog svog položaja i karakteristika reljefa izuzetno izloženi svim vrstama vremenskih i nepogodana rekama (suše, poplave, bujice, erozije, klizišta) što je bio razlog za izbor ovih regiona za održavanje seminara. Navedene opštine su bile i partner u projektu i učestvovale su u pokrivanju troškova za održavanje seminara.
Zahvaljujući aktuelnoj problematici i dobroj pripremi seminari su izazvali izuzetno interesovanje tako da je u njihovom radu učestvovalo oko 150 učesnika iz 25 opština iz Beograda, Braničevskog, Podunavskog, Zaječarskog, Borskog, Mačvanskog, Kolubarskog i Zlatiborskog okruga. Uglavnom su to bili gradonačelnici, predsednici opština i rukovodioci službi za rad u vanredim uslovima. Posebno je značajno prisustvo predstavnika škola, Crvenog krsta, nevladinih organizacija i sredstava informisanja.
S obzirom da su ovi regioni u nekoliko prethodnih godina bio izložen nepogodskim pojavama sa izuzetno visokom štetom predavačima je sugerisano da posebnu pažnju obrate na promene u fizičko-geografskim i biološkim uslovima ovih regiona koji su, uz izuzetno nepovoljne meteorološke uslove prouzrokovali ogromne štete. Prema mišljenju uvodničara, kao i učesnika u raspravi, neplanska i nelegalna seča šuma, odsustvo obnavljanja šumskog fonda, zagušenja rečnih tokova i propusta, a posebno odsustvo izgradnje novih i neodržavanje postojećih sistema za sprečavanje bujica i erozija su značajno doprineli nivo šteta. Navedeni su primeri „dobre prakse“ gde je pokazano da i ovako katastrofalne pojave mogu biti kontralisane, a štete znatno umanjene.
S obzirom da većina naseljenih mesta u ovim regionuma nemaju rešenje prečišćavanja otpadnih voda to je i izlaganje o primeni novih inovativnih metoda prostornog planiranja objekata i sistema za smanjivanja negativnih uticaja klimatskih promena i vremenskih ekstrema u urbanim i ruralnim sredinama izazvalo izuzetnu pažnju učesnika seminara. Neposredno posle održanog seminara nekoliko gradova je pokazalo interesovanje i spremnost za prihvatanje novih rešenja (Golubac, Kučevo, Požarevac, Krupanj, Šabac).
Posle predavanja vođena je veoma zanimljiva rasprava u kojoj su dominirala pitanja o uzrocima katastrofalnih poplava 2014. godine, da li su poplave bile najvljene i da li su štete mogle biti umanjene. Posebno je bila interesantna rasprva o načinu i prezetaciji najva od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Ukazano je da se često u sredstvima informisanja pojavljuju informacije od nenadležnih institucija koje, s obzirom na način interpretacije unose zabuni i dovođenje u sumnju najve zvaničnog organa. Preporučeno je da, kada se očekuju vanredne situacije izazvane vremenskim nepogodama i nepogodama na rekama, Republički hidrometeodološki zavod je jedina institucija koja treba da upozori nadležne organe, ali i javnosti o očekivanim nepogodskim pojavama (vreme javljanja, intenzitet, trajanje).
U raspravam je posebno naglašeno da ova problematika nije u potpunosti zakonski regulisana, da lokalne i regionalne zajednice nisu ni kadrovski ni tehnički osposobljeni za blagovremeno preuzimanje preventivnih i zaštitnih mera.
43 učesnika je kroz anketu dalo podršku ovakvim akcijama i visoko ocenili sadržaj i organizaciju seminara. Učesnici u anketi su podržali ovu inicijativu, vrlo pozitivno ocenili uvodna izlaganja i predlažu da se s ovom akcijom nastavi, ali uz veću podršku države.
Diskusije na seminarima, a posebno anketa su pokazale da je jedinstven stav da ove akcije treba nastaviti. Za očekivat je da Ministarstvo zaštite životne sredine bude jedan od nosilaca aktivnosti, ali treba očekivati i podršku od regionalnih i lokalnih organa. Udruženje Milutin Milanković će u okviru projekta Pripremimo se, klima se menja! nastaviti sa predavanjima i seminarima koji se održavaju ne samo u Beogradu već na celokupnoj teritoriji Srbije. Posebna pažnja biće posvećena izradi kriterijuma i postupaka za preduzimanje preventivnih mera u vanrednim situacijama izazvanih klimatskim promenama, izradi metodologije za otkrivanje i prognozu ekstremnih meteoroloških pojava i razvoju metoda za ocenu opravdanosti eksploatacije prirodnih resursa pod strogim ekološkim kriterijumima.
