У згради Математичког и Географског факултета у којој се налази Институт за националну и међународну безбедност, у непосредној организацији директора Института проф. др Дарка Трифуновића постављена је стална изложбена поставка посвећена српском научнику Милутину Миланковићу. Удружење Милутин Миланковић је пружило свесрдну помоћ и омогућио Институту идејно решење својих изложбених паноа.
На свечаности поводом отварања изложбе 06. новембра уприличена је пригодна свечаност која је отворена химном “Боже правде”. На свечаности су говорили директор Института за националну и међународну безбедност проф. др Дарко Трифуновић, продекани Математичког факултета у Београду проф. др Дејан Урошевић и проф. др Миљан Кнежевић и Слободан Стојановић, потпредседник Удружења Милутин Миланковић.
Професор Урошевић је напоменуо да је Миланковић дао највећи допринос развоју у Србији и да га је предмет Небеска механика, који је предавао усмерио ка астрономији. “Из својих знања која је стекао из “Небеске механике” применио је астрономске појаве на изучавање климе. Светски познат научник постао је зато што је објаснио промене ледених доба на земљи, а године 1923. предложио је нови јулијански календар”.
Професор Кнежевић је истакао да студенти и запослени на Математичком факултету имају привилегију да бораве на истом месту гдје је боравио Миланковић. “Као студент, често сам разговарао са колегама о резултатима Миланковића. Он јесте био сјајан астроном, али био је и одличан математичар. Знање које је стекао у Бечу знао је да примени, а резултати које је направио у математици довели су до тога да му се цео свет диви”.
Професор Трифуновић је рекао да су Миланковића научна мисао и пут науке одвели у “непрекидно сазвежђе”. “Ту је он гледао и размишљао и често се позивао на великог Имануела Канта који је рекао да “нема природне науке где нема бар мало математике” нагласио је Трифуновић.
Слободан Стојановић је упутио честитке организаторима на идеји да стална изложбена поставка послужи васпитању посетилаца и студената факултета. “Допринос Миланковића видљив је у бројним сферама. Након деценија заборава акцијама Удружења “враћен је у српски народ” што се огледа у непосредним доказима од споменика на врачарском платоу, новчанице, Булевара на Новом Београду, затим да у 43 града у Србији улице носе његово име, преко тридесет установа и осам школа такође. Морам да напоменем да је ово прва изложба у Београду која је за стално постваљена и нека служи Институту на част”.
Након излагања учесника посетиоци су погледали филм “Милутин Миланковић, господар времена и простора” из продукције Удружења, а потом разгледали изложбену поставку.
