ДА ЛИ СМО УБРЗАЛИ КЛМАТСКЕ ПРОМЕНЕ?

Поводом обележавања сто година од објављивања Миланковићеве теорије о климатским променама упешно је завршена дводневна Међународна конференција под називом МИЛАНКОВИЋЕВА ТЕОРИЈА КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА – СТО ГОДИНА ПОСЛЕ.

Конференција је одржана у амфитеатру Милутин Миланковић на Грађевинском факултету У Београду, под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије. Организатори конференције су били Удружење Милутин Миланковивић, Грађевински факултет, Математички факултет, Географски факултет, Факултет безбедности и Астрономска опсерваторија Београд.

На свечаном отварању конференције, учесницима су се обратили мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић, проф. др Бранислав Бајат, декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду, проф. др Ненад Филиповић, директор Фонда за науку Републике Србије. Конференцију је отворио академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности, истакавши значај Миланковићеве теорије за светску науку и важност овог догађаја за Србију и међународну научну заједницу.

И управо у време припреме и одржавања ове конференције догађају се у свим деловима света до сад незабележене природне катастрофе: од екстремно високих температура, суша, шумских пожара, преко разорних урагана који харају карипским обалама и источном Азијом, све до библијских поплава које су задесиле велики број европских земаља, а финале управо гледамо у Шпанији. Све то представља јасну поруку да нам природа враћа дуг за наш однос према њој. Природа све више показује своју неукротиву моћ, а климатске промене упозоравају да смо се приближили опасним границама опстанка.

У раду конференције учествовали су истакнути експери из области климатских промена из десет земаља (Кине, Канаде, Белгије, Италије, Грчке, Мађарске, Немачке, Швеске, Пољске и Србије). Презентирано је 40 научних и стручних радова из области климатских промена, посвећених анализи и примени теорије Милутина Миланковића у светлу савремених климатских изазова.

Основни циљ научног скупа је био да предложи конкретне мере и препоруке за суочавање са климатским изазовима, укључујући смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, промовисање одрживих извора енергије и развој политика прилагођавања климатским променама, који је према оцени учесника остварен.

Захваљујући раду нашег великог научника, ми данас боље разумемо планетарне процесе и могућности за ублажавање климатских промена. Миланковићева визија и научни допринос остају инспирација, не само научницима, већ и целом друштву да преузмемо одговорност за очување наше планете Земље.

На затварању конференције, учесници су изразили јединствен став да је Миланковићева теорија, и после једног века, од изузетног значаја за разумевање данашњих климатских изазова. „Обавеза свих нас је да његово наслеђе сачувамо и наставимо да ширимо знање и допринос Милутина Миланковића за будуће генерације, са циљем очувања наше планете”, истакли су учесници у завршној речи.
Зборник сажетака и Зборник радова су у припреми и биће стављање на располагање за бесплатну дистрибуцију преко веб странице Удружења Милутин Миланковић.