DA LI SMO UBRZALI KLMATSKE PROMENE?

Povodom obeležavanja sto godina od objavljivanja Milankovićeve teorije o klimatskim promenama upešno je završena dvodnevna Međunarodna konferencija pod nazivom MILANKOVIĆEVA TEORIJA KLIMATSKIH PROMENA – STO GODINA POSLE.

Konferencija je održana u amfiteatru Milutin Milanković na Građevinskom fakultetu U Beogradu, pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije. Organizatori konferencije su bili Udruženje Milutin Milankovivić, Građevinski fakultet, Matematički fakultet, Geografski fakultet, Fakultet bezbednosti i Astronomska opservatorija Beograd.

Na svečanom otvaranju konferencije, učesnicima su se obratili mr Slavko Maksimović, predsednik Udruženja Milutin Milanković, prof. dr Branislav Bajat, dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Nenad Filipović, direktor Fonda za nauku Republike Srbije. Konferenciju je otvorio akademik Zoran Knežević, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, istakavši značaj Milankovićeve teorije za svetsku nauku i važnost ovog događaja za Srbiju i međunarodnu naučnu zajednicu.

I upravo u vreme pripreme i održavanja ove konferencije događaju se u svim delovima sveta do sad nezabeležene prirodne katastrofe: od ekstremno visokih temperatura, suša, šumskih požara, preko razornih uragana koji haraju karipskim obalama i istočnom Azijom, sve do biblijskih poplava koje su zadesile veliki broj evropskih zemalja, a finale upravo gledamo u Španiji. Sve to predstavlja jasnu poruku da nam priroda vraća dug za naš odnos prema njoj. Priroda sve više pokazuje svoju neukrotivu moć, a klimatske promene upozoravaju da smo se približili opasnim granicama opstanka.

U radu konferencije učestvovali su istaknuti eksperi iz oblasti klimatskih promena iz deset zemalja (Kine, Kanade, Belgije, Italije, Grčke, Mađarske, Nemačke, Šveske, Poljske i Srbije). Prezentirano je 40 naučnih i stručnih radova iz oblasti klimatskih promena, posvećenih analizi i primeni teorije Milutina Milankovića u svetlu savremenih klimatskih izazova.

Osnovni cilj naučnog skupa je bio da predloži konkretne mere i preporuke za suočavanje sa klimatskim izazovima, uključujući smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, promovisanje održivih izvora energije i razvoj politika prilagođavanja klimatskim promenama, koji je prema oceni učesnika ostvaren.

Zahvaljujući radu našeg velikog naučnika, mi danas bolje razumemo planetarne procese i mogućnosti za ublažavanje klimatskih promena. Milankovićeva vizija i naučni doprinos ostaju inspiracija, ne samo naučnicima, već i celom društvu da preuzmemo odgovornost za očuvanje naše planete Zemlje.

Na zatvaranju konferencije, učesnici su izrazili jedinstven stav da je Milankovićeva teorija, i posle jednog veka, od izuzetnog značaja za razumevanje današnjih klimatskih izazova. „Obaveza svih nas je da njegovo nasleđe sačuvamo i nastavimo da širimo znanje i doprinos Milutina Milankovića za buduće generacije, sa ciljem očuvanja naše planete”, istakli su učesnici u završnoj reči.
Zbornik sažetaka i Zbornik radova su u pripremi i biće stavljanje na raspolaganje za besplatnu distribuciju preko veb stranice Udruženja Milutin Milanković.