Удружење Милутин Миланковић са задовољством информише најширу јавност о реализацији Међународне конференције Миланковићева теорија климатских промена – сто година после. Конференција је одржана од 04 – 05. новембра 2024. године у Амфитеатру “Милутин Миланковић” на Грађевинском факултету у Београду. Као главна активност у 2024. години била је посвећена обележавању стоте годишњице објављивања Миланковићеве еорије о климатским променама и обележавању Међународног дана климатских промена – 4. новембра. Организатори Конференције су били: Удружење Милутин Миланковић, Грађевински факултет Универзитета у Београду, Математички факултет Универзитета у Београду, Географски факултет Универзитета у Београду, Факултет безбедности Универзитета у Београду и Астрономска опсерваторија Београд.
Конференција је одржана под покровитељством Министарства науке, технолошког развоја и иновација, које је овај научни скуп уврстило у програмске активности одржавања научних скупова у Републици Србији за 2024. годину. За организовање Конференције Удружење је добило подршку Министарства просвете, Универзитета у Београду, Српске академије наука и уметности и Српске православне цркве.
Финансијску подршку одржавању Конференције су обезбедили: Српска православна црква, Инжењерска комора Србије, Електропривреда Србије, Институт Влатаком Београд и Фабрика соларних електрана Горњи Милановац.
Конференцији је непосредно присуствовало преко 100 учесника, а велики број заинтересованих је пратио њен рад преко видео линка.
Отварање Конференције
Првог радног дана 04. новембра обављено је отварање Конференције које је имало свечано-радни карактер. Обраћајући се учесницима и гостима Конференције председник Удружења Милутин Миланковић Славко Максимовић, између осталог, истакао је – „Климатске промене више нису будућа претња, већ данашња реалност, са екстремним временским приликама: периодима са јаким пљусковима и сушама, порастом нивоа мора, таласима топлог и хладног времена, поплавама, шумским пожарима и измењеним природним процесима који већ сада значајно утичу на људске заједнице и природне екосистеме широм света. Све то представља јасну поруку да нам природа враћа дуг за наш однос према њој. Природа све више показује своју неукротиву моћ, а климатске промене упозоравају да смо се приближили опасним границама опстанка.“
Декан Грађевинског факултета Бранислав Бајат истакао је улогу нашег великог научника у грађевинским иновацијама и подсетио да је Милутин Миланковић први Србин доктор техничких наука. “Миланковић је поред многих достигнућа први увео математичко моделовање у грађевинарство, истакао се у иновативним решењима за грађење и реконструкцију објеката, а иза себе је оставио и велики број патената“.
Директор Фонда за науку Ненад Филиповић говорио је о великом броју научних пројеката које спроводи Фонд за науку и средствима која се издвајају у овој области како би се, како је рекао, наставио научни развој наше државе. “Наша организација има за циљ обезбеђивање пројеката нашој научној заједници, што она успешно и чини, а чак 33 пројекта имало је додира са темом климатских промена“.
Конференцију је свечано отворио академик Зоран Кнежевић, председник Српске академије наука и уметности истакавши значај Миланковићеве теорије за светску науку и важност овог догађаја за Србију и међународну научну заједницу. „Ова конференција представља важну прилику да се подсетимо величине Миланковићеве научне мисли, која је значајно допринела разумевању климатских образаца и њихове повезаности са асртономским циклусима. Миланковићев рад је драгоцен, јер нам помаже да дубље разумемо процесе који обликују климу, што је данас важније него икад“.
Радни део Конференције
Пријављено је и изложено 37 радова, од којих 15 из иностранства (Кина, Русија, Канада, Грчка, Италија, Пољска, Мађарска, Белгија, Шведска, Немачка, Енглеска), са циљем анализе и даљег развоја Миланковићеве теорије у контексту савремених климатских изазова. Аутори изложених радова су били водећи светски и домаћи стручњаци из области климатских промена и других научних области.
Полазећи од циљева Конференције да се предвиди шта се може очекивати у наредних 100 година као последица климатских промена, и предложе практичне мере које треба предузимати за спречавање и ублажавање негативних утицаја климатских промена 37 пријављена рада су разврстани у четири тематске области:
1. Клима прошлости, шта се догодило и зашто?
Изложено је пет радова у којима су позвани инострани аутори, водећи експерти у примени Миланковићеве теорије, користећи најновије методе, укључујући и резултате нумеричких симулација промена елемената климе Земље током последњих 800 хиљада година, показали како се Миланковићева теорија користи за објашњење неких карактеристичних појава у промени климе Земље, укључујући и могућност прогнозе будуће климе. Тиме је установљен нов вид присуства Миланковићевих механизама у историји климе Земље.
2. Адаптација и отпорност на климатске промене
За ову тематску област показано је највеће интересовање. Пријављено је и изложено 20 радова, од којих 5 аутора из иностранства. Радови су били из готово свих делатности које су изложене негативном утицају климатских промена. Обрађене су варијације климатских елемената, а посебно трендови промена температуре ваздуха што има за последицу појаву честих и дуготрајних суша, њиховог утицаја на режим подземних и површинских вода. Указано је на промене у интензитету и честини појаве града, питања промена пролећних температура, утицаје у грађевинарству и др.
Изложени радови изазвали су изузетно интересовање учесника Конференције. Дати су и бројни предлози за поправку приказаних методологија, и истакнут је значај мониторинга који обезбеђује релевантне подлоге за даље анализе. За ове намене је свакако потребно осавремењавање опреме, погушћење мреже станица за праћење климатских елемената и режима водних ресурса, и развијање система за даљинско праћење и моделирање. Очекују се већа улагања и подршка државе када је у питању територија Србије, али је слична ситуација и у државама нама блиских области Медитерана и Панонског басена. Како би обезбедили успешну примену мера адаптације климатских екстрема (поплаве, суше, град, топлотни удари…) треба систематски радити на прикупљању и анализи података, развијању прогностичких модела, као и јачању стручних капацитета надлежних служби да одговоре на изазове који представљају дугорочне климатске промене и краткорочни екстремни догађаји као последица антропогених утицаја.
3. Миланковићева теорија и еволуција прошлости
Постоји много доказа из фосилних записа који потврђују да су се велике промене у екосистемима, њиховој величини, просторној дистрибуцији и саставу врста дешавале у временима климатских промена са учесталошћу Миланковићевих циклуса. То даје могућност да се коришћењем ДНК анализа могу пратити територија и трајање разних цивилизација, њихове карактеристике и правци сеоба изазваних климатским осцилацијама, што се у последње време много користи.
Изложена су три рада која су наговестила могућност да се коначно реши порекло српског народа. Ови радови, осим што приказују истраживања која су се до сада остварила, могу да послуже као основа за даља истраживања у овој области.
4. Климатске промене и јавно здравље и благостање
Ова тема је уврштена у програм Конференције јер и дугорочне, споре промене климе имају значајан неповољан утицај на људско/јавно здравље, а посебно краткорочне екстремне временске непогоде које често изазивају белики број жртава са губицима живота и тешким повредама.
Изуложено је девет радова. У највећем броју излагања приказују се резултати истраживања у току два пројекта из ЕУ програма HORIZON 2020: euPOLIS и HEART. Пројекти имају за циљ да се докажу и квантификују позитивни утицаји плаво-зелених решења (решења на бази природе) на ублажавање негативних утицаја промене климе и да допринесу развоју иновативних метода планирања градова отпорних на негативне утицаје тих промена.
У овим пројектима учествује и шест партнера из Београда: Грађевински факултет, Институт за заштиту јавног здравља др Милан Јовановић Батут, КБЦ др Драгиша Мишовић, Миксер, ЕнПлус и Град Београд.
Генерални закључак на основу изложених радова је да, без обзира што се у већини радова приказују прелиминарни резултати истраживања, могу да се сачине и квалитативни, али и квантитативни закључци о утицају локалних микроклиматских услова на људско здравље и благостање, али и на трендове изазване променама климе и временских непогода. Отварају се перспективе унапређења квалитетнијих мера превенције тих негативних трендова комбинацијом са квалитетнијим планирањем развоја градова, посебно његових отворених простора као и бољим обавештавањем становништва о проактивним мерама заштите. Научни одбор Конференције је на основу изложених радова, дискусија, предлога и препорука учесника израдио Закључке.
Оцена рада и медијска презентација Конференције
Према оцени учесника и гостију Конференције, јавности и средстава информисања конференција је била добро организована, са добром техничком подршком и квалитетним и актуелним научним и стручним радовима. Догађај је добио изузетну медијску подршку. Средства информисања (штампани и видео медији) су посветила овом догађају изузетну пажњу, пружајући детаљне извештаје који су допрли до широке јавности, како у Србији, тако и у дијаспори. Приказивање значаја и доприноса Милутина Миланковића, као и његовог рада на климатским променама, инспирисало је многе да се боље упознају са његовим наслеђем и да га препознају као истинског научног великана.
Ова изванредна медијска подршка није само обезбедила видљивост тренутних активности Удружења, већ је омогућила да се све будуће активности подигну на још виши ниво. Кроз интервјуе, чланке, репортаже и друге медијске формате, порука је стигла до свих делова друштва, што даје додатни подстрек за наставак заједничког рада и остварење нових циљева на популаризацији лика и дела Милутина Миланковића.
