Udruženje Milutin Milanković sa zadovoljstvom informiše najširu javnost o realizaciji Međunarodne konferencije Milankovićeva teorija klimatskih promena – sto godina posle. Konferencija je održana od 04 – 05. novembra 2024. godine u Amfiteatru “Milutin Milanković” na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Kao glavna aktivnost u 2024. godini bila je posvećena obeležavanju stote godišnjice objavljivanja Milankovićeve eorije o klimatskim promenama i obeležavanju Međunarodnog dana klimatskih promena – 4. novembra. Organizatori Konferencije su bili: Udruženje Milutin Milanković, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu i Astronomska opservatorija Beograd.
Konferencija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koje je ovaj naučni skup uvrstilo u programske aktivnosti održavanja naučnih skupova u Republici Srbiji za 2024. godinu. Za organizovanje Konferencije Udruženje je dobilo podršku Ministarstva prosvete, Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpske pravoslavne crkve.
Finansijsku podršku održavanju Konferencije su obezbedili: Srpska pravoslavna crkva, Inženjerska komora Srbije, Elektroprivreda Srbije, Institut Vlatakom Beograd i Fabrika solarnih elektrana Gornji Milanovac.
Konferenciji je neposredno prisustvovalo preko 100 učesnika, a veliki broj zainteresovanih je pratio njen rad preko video linka.
Otvaranje Konferencije
Prvog radnog dana 04. novembra obavljeno je otvaranje Konferencije koje je imalo svečano-radni karakter. Obraćajući se učesnicima i gostima Konferencije predsednik Udruženja Milutin Milanković Slavko Maksimović, između ostalog, istakao je – „Klimatske promene više nisu buduća pretnja, već današnja realnost, sa ekstremnim vremenskim prilikama: periodima sa jakim pljuskovima i sušama, porastom nivoa mora, talasima toplog i hladnog vremena, poplavama, šumskim požarima i izmenjenim prirodnim procesima koji već sada značajno utiču na ljudske zajednice i prirodne ekosisteme širom sveta. Sve to predstavlja jasnu poruku da nam priroda vraća dug za naš odnos prema njoj. Priroda sve više pokazuje svoju neukrotivu moć, a klimatske promene upozoravaju da smo se približili opasnim granicama opstanka.“
Dekan Građevinskog fakulteta Branislav Bajat istakao je ulogu našeg velikog naučnika u građevinskim inovacijama i podsetio da je Milutin Milanković prvi Srbin doktor tehničkih nauka. “Milanković je pored mnogih dostignuća prvi uveo matematičko modelovanje u građevinarstvo, istakao se u inovativnim rešenjima za građenje i rekonstrukciju objekata, a iza sebe je ostavio i veliki broj patenata“.
Direktor Fonda za nauku Nenad Filipović govorio je o velikom broju naučnih projekata koje sprovodi Fond za nauku i sredstvima koja se izdvajaju u ovoj oblasti kako bi se, kako je rekao, nastavio naučni razvoj naše države. “Naša organizacija ima za cilj obezbeđivanje projekata našoj naučnoj zajednici, što ona uspešno i čini, a čak 33 projekta imalo je dodira sa temom klimatskih promena“.
Konferenciju je svečano otvorio akademik Zoran Knežević, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti istakavši značaj Milankovićeve teorije za svetsku nauku i važnost ovog događaja za Srbiju i međunarodnu naučnu zajednicu. „Ova konferencija predstavlja važnu priliku da se podsetimo veličine Milankovićeve naučne misli, koja je značajno doprinela razumevanju klimatskih obrazaca i njihove povezanosti sa asrtonomskim ciklusima. Milankovićev rad je dragocen, jer nam pomaže da dublje razumemo procese koji oblikuju klimu, što je danas važnije nego ikad“.
Radni deo Konferencije
Prijavljeno je i izloženo 37 radova, od kojih 15 iz inostranstva (Kina, Rusija, Kanada, Grčka, Italija, Poljska, Mađarska, Belgija, Švedska, Nemačka, Engleska), sa ciljem analize i daljeg razvoja Milankovićeve teorije u kontekstu savremenih klimatskih izazova. Autori izloženih radova su bili vodeći svetski i domaći stručnjaci iz oblasti klimatskih promena i drugih naučnih oblasti.
Polazeći od ciljeva Konferencije da se predvidi šta se može očekivati u narednih 100 godina kao posledica klimatskih promena, i predlože praktične mere koje treba preduzimati za sprečavanje i ublažavanje negativnih uticaja klimatskih promena 37 prijavljena rada su razvrstani u četiri tematske oblasti:
1. Klima prošlosti, šta se dogodilo i zašto?
Izloženo je pet radova u kojima su pozvani inostrani autori, vodeći eksperti u primeni Milankovićeve teorije, koristeći najnovije metode, uključujući i rezultate numeričkih simulacija promena elemenata klime Zemlje tokom poslednjih 800 hiljada godina, pokazali kako se Milankovićeva teorija koristi za objašnjenje nekih karakterističnih pojava u promeni klime Zemlje, uključujući i mogućnost prognoze buduće klime. Time je ustanovljen nov vid prisustva Milankovićevih mehanizama u istoriji klime Zemlje.
2. Adaptacija i otpornost na klimatske promene
Za ovu tematsku oblast pokazano je najveće interesovanje. Prijavljeno je i izloženo 20 radova, od kojih 5 autora iz inostranstva. Radovi su bili iz gotovo svih delatnosti koje su izložene negativnom uticaju klimatskih promena. Obrađene su varijacije klimatskih elemenata, a posebno trendovi promena temperature vazduha što ima za posledicu pojavu čestih i dugotrajnih suša, njihovog uticaja na režim podzemnih i površinskih voda. Ukazano je na promene u intenzitetu i čestini pojave grada, pitanja promena prolećnih temperatura, uticaje u građevinarstvu i dr.
Izloženi radovi izazvali su izuzetno interesovanje učesnika Konferencije. Dati su i brojni predlozi za popravku prikazanih metodologija, i istaknut je značaj monitoringa koji obezbeđuje relevantne podloge za dalje analize. Za ove namene je svakako potrebno osavremenjavanje opreme, pogušćenje mreže stanica za praćenje klimatskih elemenata i režima vodnih resursa, i razvijanje sistema za daljinsko praćenje i modeliranje. Očekuju se veća ulaganja i podrška države kada je u pitanju teritorija Srbije, ali je slična situacija i u državama nama bliskih oblasti Mediterana i Panonskog basena. Kako bi obezbedili uspešnu primenu mera adaptacije klimatskih ekstrema (poplave, suše, grad, toplotni udari…) treba sistematski raditi na prikupljanju i analizi podataka, razvijanju prognostičkih modela, kao i jačanju stručnih kapaciteta nadležnih službi da odgovore na izazove koji predstavljaju dugoročne klimatske promene i kratkoročni ekstremni događaji kao posledica antropogenih uticaja.
3. Milankovićeva teorija i evolucija prošlosti
Postoji mnogo dokaza iz fosilnih zapisa koji potvrđuju da su se velike promene u ekosistemima, njihovoj veličini, prostornoj distribuciji i sastavu vrsta dešavale u vremenima klimatskih promena sa učestalošću Milankovićevih ciklusa. To daje mogućnost da se korišćenjem DNK analiza mogu pratiti teritorija i trajanje raznih civilizacija, njihove karakteristike i pravci seoba izazvanih klimatskim oscilacijama, što se u poslednje vreme mnogo koristi.
Izložena su tri rada koja su nagovestila mogućnost da se konačno reši poreklo srpskog naroda. Ovi radovi, osim što prikazuju istraživanja koja su se do sada ostvarila, mogu da posluže kao osnova za dalja istraživanja u ovoj oblasti.
4. Klimatske promene i javno zdravlje i blagostanje
Ova tema je uvrštena u program Konferencije jer i dugoročne, spore promene klime imaju značajan nepovoljan uticaj na ljudsko/javno zdravlje, a posebno kratkoročne ekstremne vremenske nepogode koje često izazivaju beliki broj žrtava sa gubicima života i teškim povredama.
Izuloženo je devet radova. U najvećem broju izlaganja prikazuju se rezultati istraživanja u toku dva projekta iz EU programa HORIZON 2020: euPOLIS i HEART. Projekti imaju za cilj da se dokažu i kvantifikuju pozitivni uticaji plavo-zelenih rešenja (rešenja na bazi prirode) na ublažavanje negativnih uticaja promene klime i da doprinesu razvoju inovativnih metoda planiranja gradova otpornih na negativne uticaje tih promena.
U ovim projektima učestvuje i šest partnera iz Beograda: Građevinski fakultet, Institut za zaštitu javnog zdravlja dr Milan Jovanović Batut, KBC dr Dragiša Mišović, Mikser, EnPlus i Grad Beograd.
Generalni zaključak na osnovu izloženih radova je da, bez obzira što se u većini radova prikazuju preliminarni rezultati istraživanja, mogu da se sačine i kvalitativni, ali i kvantitativni zaključci o uticaju lokalnih mikroklimatskih uslova na ljudsko zdravlje i blagostanje, ali i na trendove izazvane promenama klime i vremenskih nepogoda. Otvaraju se perspektive unapređenja kvalitetnijih mera prevencije tih negativnih trendova kombinacijom sa kvalitetnijim planiranjem razvoja gradova, posebno njegovih otvorenih prostora kao i boljim obaveštavanjem stanovništva o proaktivnim merama zaštite. Naučni odbor Konferencije je na osnovu izloženih radova, diskusija, predloga i preporuka učesnika izradio Zaključke.
Ocena rada i medijska prezentacija Konferencije
Prema oceni učesnika i gostiju Konferencije, javnosti i sredstava informisanja konferencija je bila dobro organizovana, sa dobrom tehničkom podrškom i kvalitetnim i aktuelnim naučnim i stručnim radovima. Događaj je dobio izuzetnu medijsku podršku. Sredstva informisanja (štampani i video mediji) su posvetila ovom događaju izuzetnu pažnju, pružajući detaljne izveštaje koji su doprli do široke javnosti, kako u Srbiji, tako i u dijaspori. Prikazivanje značaja i doprinosa Milutina Milankovića, kao i njegovog rada na klimatskim promenama, inspirisalo je mnoge da se bolje upoznaju sa njegovim nasleđem i da ga prepoznaju kao istinskog naučnog velikana.
Ova izvanredna medijska podrška nije samo obezbedila vidljivost trenutnih aktivnosti Udruženja, već je omogućila da se sve buduće aktivnosti podignu na još viši nivo. Kroz intervjue, članke, reportaže i druge medijske formate, poruka je stigla do svih delova društva, što daje dodatni podstrek za nastavak zajedničkog rada i ostvarenje novih ciljeva na popularizaciji lika i dela Milutina Milankovića.
