Zanimljivosti

Klimatske promene u matematičkom obrascu

Životno delo velikana svetske i srpske nauke Milutina Milankovića, astronomska teorija o klimatskim promenama, morala je, pre punog naučnog priznanja, da pretrpi žestoke rasprave koje su trajale pedeset godina. Hipoteza je prerasla u teoriju, a teorija u nova istraživanja. Kod velikih naučnika potpuno priznanje postaje posmrtno. Trajno delo otvara dalji razvoj nauke.

Nekada je Milanković tražio potvrdu svojih rezultata kod drugih autora, danas novi naučni naraštaji zasnivaju radove na njegovoj nezamenjivoj teoriji. Proučavanjem vasione i planete Zemlje, kao njenog dela, bavili su se najveći umovi sveta. Dovoljno je pomenuti Njutna, Galileja, Keplera i Kopernika. Među njima je i Milutin Milanković, koji je svrstan u najveće naučnike 20. veka. Milanković je dao dva fundamentalna doprinosa svetskoj nauci. Ključni doprinos predstavlja „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba”, kojim je dato egzaktno matematičko objašnjenje promena klime na Zemlji, uslovljenih promenama kretanja Zemlje u odnosu na Sunce. Time su objašnjena ledena doba koja su se desila u geološkoj prošlosti Zemlje i klimatske promene na Zemlji koje se mogu očekivati u budućnosti. Drugi doprinos ogleda se u primeni matematičke teorije na problem kosmičke fizike, naročito u istraživanjima termičkih pojava na površinama drugih planeta.

Na svom zamišljenom putovanju kroz vasionu i vekove, sedeći na ruševinama starog helenskog grada Stobija, koji se nalazi oko 150 kilometara severno od Soluna, u pismu svojoj imaginarnoj prijateljici Milanković je napisao: „Snežne kalote koje pokrivaju sada polarne krajeve naše Zemlje širiće se sve više i više, lednici će pokrivati sve visoke bregove, a hladnoća će postepeno osvajati celu Zemlju. Čovečanstvo, ako ga uopšte bude bilo, boriće se očajno sa prirodnim nepogodama, ali će stalno gubiti na terenu. Velika dela ljudskih ruku i razuma opusteće i doći u stanje ovih ruševina na kojima sada sedim.”

Kada je Milankovićeva teorija pretrpela sve kritike i kada je dokazana njena valjanost, postavlja se pitanje – šta nas čeka u budućnosti? Da li činjenica što je u prošlosti mnogo puta došlo do ledenog doba znači da nam predstoji još jedno? Milanković je bio dovoljno mudar i vidovit i na ovo pitanje je odgovorio da je njegova teorija zasnovana na univerzalnim zakonima astronomije i nebeske mehanike i da će svet iskusiti još jedno ledeno doba, izuzev ako ne dođe do nekih bitnih i nepredviđenih promena u sistemu klime. Ali kada? Već tada Milanković je iskazao veliku zabrinutost zbog preterane upotrebe fosilnih goriva. I upravo mi živimo u tom periodu kada je došlo do tih nepredviđenih promena u prirodi planete na kojoj obitujemo.