Животно дело великана светске и српске науке Милутина Миланковића, астрономска теорија о климатским променама, морала је, пре пуног научног признања, да претрпи жестоке расправе које су трајале педесет година. Хипотеза је прерасла у теорију, а теорија у нова истраживања. Код великих научника потпуно признање постаје посмртно. Трајно дело отвара даљи развој науке.
Некада је Миланковић тражио потврду својих резултата код других аутора, данас нови научни нараштаји заснивају радове на његовој незамењивој теорији. Проучавањем васионе и планете Земље, као њеног дела, бавили су се највећи умови света. Довољно је поменути Њутна, Галилеја, Кеплера и Коперника. Међу њима је и Милутин Миланковић, који је сврстан у највеће научнике 20. века. Миланковић је дао два фундаментална доприноса светској науци. Кључни допринос представља „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба”, којим је дато егзактно математичко објашњење промена климе на Земљи, условљених променама кретања Земље у односу на Сунце. Тиме су објашњена ледена доба која су се десила у геолошкој прошлости Земље и климатске промене на Земљи које се могу очекивати у будућности. Други допринос огледа се у примени математичке теорије на проблем космичке физике, нарочито у истраживањима термичких појава на површинама других планета.
На свом замишљеном путовању кроз васиону и векове, седећи на рушевинама старог хеленског града Стобија, који се налази око 150 километара северно од Солуна, у писму својој имагинарној пријатељици Миланковић је написао: „Снежне калоте које покривају сада поларне крајеве наше Земље шириће се све више и више, ледници ће покривати све високе брегове, а хладноћа ће постепено освајати целу Земљу. Човечанство, ако га уопште буде било, бориће се очајно са природним непогодама, али ће стално губити на терену. Велика дела људских руку и разума опустеће и доћи у стање ових рушевина на којима сада седим.”
Када је Миланковићева теорија претрпела све критике и када је доказана њена ваљаност, поставља се питање – шта нас чека у будућности? Да ли чињеница што је у прошлости много пута дошло до леденог доба значи да нам предстоји још једно? Миланковић је био довољно мудар и видовит и на ово питање је одговорио да је његова теорија заснована на универзалним законима астрономије и небеске механике и да ће свет искусити још једно ледено доба, изузев ако не дође до неких битних и непредвиђених промена у систему климе. Али када? Већ тада Миланковић је исказао велику забринутост због претеране употребе фосилних горива. И управо ми живимо у том периоду када је дошло до тих непредвиђених промена у природи планете на којој обитујемо.
