Десетак година традиционално се одржавају сусрети Крајишника, на којима се тематски посвећује пажња једном од познатих личности које је изнедрио српски народ са простора некадашње Српске Крајине. Низом манифестација одржавани су ови сусрети, а ове године под слоганом „Дани Српске Крајине у Српској Атини“ били су посвећени животу и делу Милутина Миланковића. Изложба са пригодним обраћањима, као и остали програми одржани су у Спортском и пословном центру СПЕНС у Новом Саду 17. децембра.
Организатори су предузели бројне активности да што достојанственије организују ове сусрете у Српској Атини. Замолили су за помоћ у организацији Удружење да сусрет увелича својом изложбом и пружи помоћ пригодним излагањима. На отварању изложбе пригодним беседама обратили су се организатор Драгомир Лалић, председник Удружења мр Славко Максимовић, директор Културног и научног центра „Милутин Миланковић“ из Даља Ђорђе Нешић и протојереј Жељко Латиновић, настојатељ Светоуспенског храма у Новом Саду.
У својим беседама осветлили су знаменитог крајишког Србина и светског научника и својим излагањима употпунили свеукупни доживљај бројним посетиоцима изложбе и других активности. Изложба је побудила знатижељу посетилаца, од којих су неки коментарисали да нису ни знали каквог су земљака имали, припајајући га другим знаменитим личностима краја из кога су силом прилика морали отићи и напустити родна кућна огњишта. Читава манифестација је била прожета мешавином осећања, поносом припадношћу српском роду и крајишкој земљи и тугом због губитка завичаја, али и надом у срцима која се уочавала честим истицањима да „…док је Крајишника, биће и Српске Крајине“.
Организатори су исказали задовољство и при сваком контакту истицали да су веома захвални Удружењу на пруженој помоћи, доделивши признања, уз изражавање уверења да ће бити још прилика да се детаљније упознају са грандиозним делом њиховог земљака.
Ђорђе Нешић је у основним цртама представио животни и научни пут Миланковића и шта Културни и научни центар у Даљу, смештен у родној кући научника, чини на плану културе сећања и популаризације личности и дела свог знаменитог суграђанина.
На почетку свечаности старешина Српске православне цркве бираним речима је говорио о значају окупљања Крајишника, чувању вере и припадности свом народу, а посебно о значају поштовања заслужних Крајишника који су исписали златним словима историју Српске Крајине и који ће бити увек луче за будућа поколења, где посебно место заслужује Милутин Миланковић.
Мр Славко Максимовић, у својој беседи потенцирао је Миланковићев патриотизам. Између осталог истакао је и следеће:
Браћо Крајишници,
Хвала Вам што нам је омогућено да будемо учесници ове манифестације и да вам представимо лик и дело великог човека, научника и патриоте. Човека који је својим научним радом обележио науку двадесетог века, задужио светску цивилизацију, а себи и српском народу обезбедио вечно, почасно место у бескрајној књизи достигнућа људског рода. Желимо да вам овом изложбом покажемо ко је био Милутин Миланковић, о коме је доста написано и речено, али ретко ко је успео да у потпуности сагледа или схвати величину његовог дела.
Био је путник кроз васиону и векове. Радио је као грађевински инжењер, аутор астрономске теорије о климатским променама, професор небеске механике и теоријске физике, потпредседник Српске академије наука и уметности, реформатор календара, историчар природних наука, први Србин доктор техничких наука. Ипак, две чињенице најбоље описују Милутина Миланковића, био је велики патриота и велики научник.
Породичне недаће и светски потреси довели су Милутина у ситуацију да све више размишља о матичној Србији и мирном професорском и научном раду. Крајем 1908. године Аустрија је анектирала Босну и Херцеговину. Та криза узбудила је духове не само у Србији и Аустрији већ у целој Европи. Поред припреме напада на Србију спремала се и хајка на угледне Србе у Монархији. „Тада сам потпуно јасно осетио да се налазим у непријатељској земљи, и тај ме осећај више није остављао“, написао је Миланковић у својим мемоарима.
Љубав за науку и свој народ, после анексионе кризе 1909. доводи Миланковића у главни град новостворене државе где постаје професор на Катедри за примењену математику. Одриче се држављанства „црно-жуте“ монархије, узима држављанство Краљевине Србије, полаже свечану заклетву и бива уврштен у њену војску као резервни официр. Као добровољац 1912. године учествује у Првом балканским рату.
Његов споменик, дар чланова Удружења српском народу, постављен у непосредном окружењу споменика Вожду Карађорђу, подсећа српски народ да је српска држава, сем мача и сабље Карађорђа и Милоша, стварана и науком Миланковића и других великана српског народа.
За разлику осталих српских великана који своја најзначајнија дела стварају далеко од завичаја, научна звезда Милутина Миланковића у пуном сјају распламсала се под сводовима храма српске науке – у Капетан Мишином здању у Београду. Одолео је свим искушењима и читав свој стваралачки век провео у Србији.
Високо је позициониран у списку научника света, а његово капитално дело – „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“ рангирано је међу најзначајнија научна дела двадесетог века. Поносни смо што смо Миланковића вратили у крило српског народа. Надамо се да ће вам наша изложба показати да је Миланковић нераскидива и дубоко позитивна вредност коју је изродио српски народ.
У културно-уметничком програму који је био посвећен младима под мотом „На младима свет остаје“ учествовали су бројни уметници, изворне крајишке групе од Далмације, Лике, Кордуна, Баније, па све до Посавине и Миланковићеве Славоније. Млади су својим излагањима подсетили да се на њима може и мора рачунати на очувању својих корена и традиције у васколиком српском народу, о чему сликовито кажу речи Бране Црнчевића „Сви смо дужни нашој деци, будимо потомци да би били преци“.
Оперска уметница Драгана Молес за ову прилику допутовала је из Рима да својим надахнутим наступом подржи манифестацију и изрази поштовање Милутину Миланковићу. У знак пажње и поштовања председник Удружења је оперској диви из Ниша, уз посвету, поклонио монографију Удружења, на чему је уметница била веома захвална.
