Desetak godina tradicionalno se održavaju susreti Krajišnika, na kojima se tematski posvećuje pažnja jednom od poznatih ličnosti koje je iznedrio srpski narod sa prostora nekadašnje Srpske Krajine. Nizom manifestacija održavani su ovi susreti, a ove godine pod sloganom „Dani Srpske Krajine u Srpskoj Atini“ bili su posvećeni životu i delu Milutina Milankovića. Izložba sa prigodnim obraćanjima, kao i ostali programi održani su u Sportskom i poslovnom centru SPENS u Novom Sadu 17. decembra.
Organizatori su preduzeli brojne aktivnosti da što dostojanstvenije organizuju ove susrete u Srpskoj Atini. Zamolili su za pomoć u organizaciji Udruženje da susret uveliča svojom izložbom i pruži pomoć prigodnim izlaganjima. Na otvaranju izložbe prigodnim besedama obratili su se organizator Dragomir Lalić, predsednik Udruženja mr Slavko Maksimović, direktor Kulturnog i naučnog centra „Milutin Milanković“ iz Dalja Đorđe Nešić i protojerej Željko Latinović, nastojatelj Svetouspenskog hrama u Novom Sadu.
U svojim besedama osvetlili su znamenitog krajiškog Srbina i svetskog naučnika i svojim izlaganjima upotpunili sveukupni doživljaj brojnim posetiocima izložbe i drugih aktivnosti. Izložba je pobudila znatiželju posetilaca, od kojih su neki komentarisali da nisu ni znali kakvog su zemljaka imali, pripajajući ga drugim znamenitim ličnostima kraja iz koga su silom prilika morali otići i napustiti rodna kućna ognjišta. Čitava manifestacija je bila prožeta mešavinom osećanja, ponosom pripadnošću srpskom rodu i krajiškoj zemlji i tugom zbog gubitka zavičaja, ali i nadom u srcima koja se uočavala čestim isticanjima da „…dok je Krajišnika, biće i Srpske Krajine“.
Organizatori su iskazali zadovoljstvo i pri svakom kontaktu isticali da su veoma zahvalni Udruženju na pruženoj pomoći, dodelivši priznanja, uz izražavanje uverenja da će biti još prilika da se detaljnije upoznaju sa grandioznim delom njihovog zemljaka.
Đorđe Nešić je u osnovnim crtama predstavio životni i naučni put Milankovića i šta Kulturni i naučni centar u Dalju, smešten u rodnoj kući naučnika, čini na planu kulture sećanja i popularizacije ličnosti i dela svog znamenitog sugrađanina.
Na početku svečanosti starešina Srpske pravoslavne crkve biranim rečima je govorio o značaju okupljanja Krajišnika, čuvanju vere i pripadnosti svom narodu, a posebno o značaju poštovanja zaslužnih Krajišnika koji su ispisali zlatnim slovima istoriju Srpske Krajine i koji će biti uvek luče za buduća pokolenja, gde posebno mesto zaslužuje Milutin Milanković.
Mr Slavko Maksimović, u svojoj besedi potencirao je Milankovićev patriotizam. Između ostalog istakao je i sledeće:
Braćo Krajišnici,
Hvala Vam što nam je omogućeno da budemo učesnici ove manifestacije i da vam predstavimo lik i delo velikog čoveka, naučnika i patriote. Čoveka koji je svojim naučnim radom obeležio nauku dvadesetog veka, zadužio svetsku civilizaciju, a sebi i srpskom narodu obezbedio večno, počasno mesto u beskrajnoj knjizi dostignuća ljudskog roda. Želimo da vam ovom izložbom pokažemo ko je bio Milutin Milanković, o kome je dosta napisano i rečeno, ali retko ko je uspeo da u potpunosti sagleda ili shvati veličinu njegovog dela.
Bio je putnik kroz vasionu i vekove. Radio je kao građevinski inženjer, autor astronomske teorije o klimatskim promenama, profesor nebeske mehanike i teorijske fizike, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, reformator kalendara, istoričar prirodnih nauka, prvi Srbin doktor tehničkih nauka. Ipak, dve činjenice najbolje opisuju Milutina Milankovića, bio je veliki patriota i veliki naučnik.
Porodične nedaće i svetski potresi doveli su Milutina u situaciju da sve više razmišlja o matičnoj Srbiji i mirnom profesorskom i naučnom radu. Krajem 1908. godine Austrija je anektirala Bosnu i Hercegovinu. Ta kriza uzbudila je duhove ne samo u Srbiji i Austriji već u celoj Evropi. Pored pripreme napada na Srbiju spremala se i hajka na ugledne Srbe u Monarhiji. „Tada sam potpuno jasno osetio da se nalazim u neprijateljskoj zemlji, i taj me osećaj više nije ostavljao“, napisao je Milanković u svojim memoarima.
Ljubav za nauku i svoj narod, posle aneksione krize 1909. dovodi Milankovića u glavni grad novostvorene države gde postaje profesor na Katedri za primenjenu matematiku. Odriče se državljanstva „crno-žute“ monarhije, uzima državljanstvo Kraljevine Srbije, polaže svečanu zakletvu i biva uvršten u njenu vojsku kao rezervni oficir. Kao dobrovoljac 1912. godine učestvuje u Prvom balkanskim ratu.
Njegov spomenik, dar članova Udruženja srpskom narodu, postavljen u neposrednom okruženju spomenika Voždu Karađorđu, podseća srpski narod da je srpska država, sem mača i sablje Karađorđa i Miloša, stvarana i naukom Milankovića i drugih velikana srpskog naroda.
Za razliku ostalih srpskih velikana koji svoja najznačajnija dela stvaraju daleko od zavičaja, naučna zvezda Milutina Milankovića u punom sjaju rasplamsala se pod svodovima hrama srpske nauke – u Kapetan Mišinom zdanju u Beogradu. Odoleo je svim iskušenjima i čitav svoj stvaralački vek proveo u Srbiji.
Visoko je pozicioniran u spisku naučnika sveta, a njegovo kapitalno delo – „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ rangirano je među najznačajnija naučna dela dvadesetog veka. Ponosni smo što smo Milankovića vratili u krilo srpskog naroda. Nadamo se da će vam naša izložba pokazati da je Milanković neraskidiva i duboko pozitivna vrednost koju je izrodio srpski narod.
U kulturno-umetničkom programu koji je bio posvećen mladima pod motom „Na mladima svet ostaje“ učestvovali su brojni umetnici, izvorne krajiške grupe od Dalmacije, Like, Korduna, Banije, pa sve do Posavine i Milankovićeve Slavonije. Mladi su svojim izlaganjima podsetili da se na njima može i mora računati na očuvanju svojih korena i tradicije u vaskolikom srpskom narodu, o čemu slikovito kažu reči Brane Crnčevića „Svi smo dužni našoj deci, budimo potomci da bi bili preci“.
Operska umetnica Dragana Moles za ovu priliku doputovala je iz Rima da svojim nadahnutim nastupom podrži manifestaciju i izrazi poštovanje Milutinu Milankoviću. U znak pažnje i poštovanja predsednik Udruženja je operskoj divi iz Niša, uz posvetu, poklonio monografiju Udruženja, na čemu je umetnica bila veoma zahvalna.
