На иницијативу Ласла Сарка (László Szarka) Директора Истраживачког центра за астрономију и геонауке Мађарске академије наука и Иштвана Монока (István Monok) Директора Библиотеке и информационог центра Мађарске академије наука, 20. априла 2017. године на Дан планете Земље у Библиотеци Мађарске академије наука постављена је спомен-плоча Милутину Миланковићу, чиме је обележен његов боравак и рад у Мађарској академији наука за време његове интернације у Будимпешти током Првог светског рата. Преносимо у целини чланак који је поводом овог догађаја објавила Мађарска академија наука.
Један од најпознатијих геофизичара света добио је спомен-плочу у Библиотеци Мађарске академије наука
Српски геофизичар Милутин Милановић током Првог светског рата принудно је боравио у Будимпешти. Своје дане интернирања могао је да посвети истраживањима захваљајујући математатичару Калману Силију (Kálmán Szili) легендарном директору Библиотеке Мађарске академије наука. Резултати рада у библиотеци били су темељ теорије климатских промена и њихова астрономска веза. Од сада спомен-плоча обележева ову епизоду историјата науке у читаоници Библиотеке и информационог центра Мађарске академије наука.
„Библиотеке су ретко места открића у природним наукама. Међутим, уколико се у ванредним околностима сусретну вансеријски људи и то може да се деси”. Овим речима потпредседник Мађарске академије наука, Домонкош Сас (Domonkos Szász) поздравио је окупљене научнике приликом откривања спомен-плоче Милутина Миланковића, српског геофизичара и астронома.
Према тексту на спомен-плочи у читаоници Библиотеке и информационог центара Мађарске академије наука, српски научник је „стаж за време Првог светског рата (1914-1918) провео је у истраживачком раду у Библиотеци Мађарске академије наука.
Овде је поставио темеље теорије о односима између астрономских фактора који утичу на Сунчеву енерегију, која долази до Земље, и дугорочних климатских промена.
Иницијатори постављања спомен-плоче, Ласло Сарка, Директор Истраживачког центра за астрономију и геонауке Мађарске академије наука и Иштван Монок, Директор Библиотеке и информационог центра Мађарске академије наука, открили су спомен-плочу 20 априла 2017. на Дан планете Земље. Према речима Ласла Сарке откривањем спомен-плоче хтели су да се укаже на околости рођења и значај једне од најзначајнијих теорија у истраживању климе.
Иштван Монок, Домонкош Сас и Ласло Сарка (слева надесно)
Ову невероватну али истиниту причу овако је описао један еволутивни биолог Универзитета у Вашингтон у Сијетлу, САД, који је током последње деценије 21. века радио на проблемима климатских промена:
„Једно од најзначајнијих места разумевања ледених доба била је Библиотека Мађарске академије наука (…) Овде се, интерниран током Првог светског рата, налазио Милутин Миланковић (…) Године 1914. у родном месту у (аустроугарском) Даљу ухапшен је од војника Аустроуграске и касније допремљен у Осијечку тврђаву (…) Његови надзорници су добили телеграм да се Миланковић пребаци у Будимпешту. Овакав сплет околности догодио се тако што је након Милаковићевог хапшења стигла вест до извесног професора Чубера (Emanuel Czuber) који је написао апел за његово ослобађање. Након доласка у Будимпешту, Миланковић је посетио и Библиотеку мађарске академије наука где је имао срдачан дочек од математичара и тадашњег директора, Калмана Силија. Наредне четири године, Миланковић је провео у читаоници библиотеке где је радио на математичком моделу који је описивао климу планете (Земље) са различитим нагибима осе ротације и променљивом елиптичном путањом. Поверемено је имао обавезу да се јавља у полицијску станицу да би се уверили да није побегао”.
А Домонкош Сас je овако сумирао поуку Миланковићевог будимпештанског боравка:
„Оставили су га да размишља и ради. Да ли може неки научник више да пожели?”.
Животно дело Миланковића
Српски научник pођен је 1879. године, а инжењерску диплому стекао је у Бечу 1902. године. Године 1909. постао је професор Универзитета у Београду. Највише су га занимала истраживања, стално је тражио проблеме које треба решити. Идеју о математичком дефинисању односа астрономских фактора који утичу на количину Сунчеве енергије која долази до Земље и дугорочних климатских промена, осмислио је 1911. године уз чашу вина у другарском окружењу са једним младим родољубивим песником. Резултати истраживања у Библиотеци Мађарске академије наука објављени су 1920. године у Паризу под називом Математичка теорија топлотних појава изазваних Сунчевим зрачењем (Théorie mathématique des phénomènes thermiques produits par la radiation solaire).
Спомен-плоча у читаоници Библиотеке и информациониног центра Мађарске академије наука: Српском геофизичару и астроному, Милутину Миланковићу, било је дозвољено да своју интернацију током Првог светског рата (1914-1918) проведе у истраживачком раду у Биоблиотеци Мађарске академије наука. Теорију о вези између дугорочних климатских промена и астрономских фактора који утичу на количину Сунчеве енергије коју прими Земља, зачео је овде.
По Милаковићевој теорији, постоји веза између соларне радијације која долази до Земље и промена у орбити и оси ротације наше планете. Астрономски параметри поготово на северној хемисфери – на 55°-65° северне ширине – лети утичу на количину Сунчеве енергије која допире до Земље. Миланковић је показао да постоји уска повезаност између промена астрономских параметара и периода залеђивања и одлеђивања. Његове прорачуне усавршио је Ђерђ Бачак (György Bacsák) који је рођен 1870. у Братислави, Словачка. Године 1970. емпиријски су потврђени циклуси Милаковић-Бачак на основу иструментарних мерења, палеоклиматских истраживања и анализом изотопа кисеоника узорака седимената.
Пре откривања спомен-плоче Миланковићу, одржана су и пригодна предавања која су указала и на могуће природне разлоге промене климе. Предавања су одржали:
• Ђерђ Мајор: Кратка биографија Милутина Милаковића
• Слободан Марковић: Путовања Милаковића уз Дунав: Будимпешта, календар ледених доба, лес
• Матиас Харцхаузер: Геолошки и стратиграфски значај Милаковићеве теорије
• Золтан Керн: Реконструкција стогодишњих осцилација соларне активности на основу прокси података.
• Акош Керестури: У потрази за Миланковићем на Марсу
• Саболч Барца: Клима, еклиптика и секуларне промене соларне радијације
• Андраш Хаген: Дописивања Милутина Миланковића и Ђерђа Бачака
