Вести

Миланковић „осваја“ Србију

Вишегодишњи напори и активности Удружења на „повратку Миланковића у српски народ“ сваким даном и симболички добијају своју потврду у именовању научниковим именом бројних објеката. Тако је недавно Влада Републике Србије донела одлуку да се „у циљу организације образовних, истраживачких, стручних и научних делатности на пољу геологије и туризма, оснује научни и образовно-истраживачки центар Милутин Миланковић у Белој Цркви.

milankovic-opet-srbiji

Тиме би се, како стоји у образложењу Одлуке на сајту Владе, талентованим ученицима и студентима пружила прилика да се суоче са изазовима које немају прилике да сретну у обичајеном школском и високошколском образовању и да у изабраном подручју науке напредују и стичу нова знања, а уједно развијају самосталност и оригиналност у решавању проблема.

Слично је две године раније учинила општина Инђија доносећи одлуку да се у Старом Сланкамену, месту где се налази лесни профил као доказ Миланковићеве теорије, формира Истраживачки центар „Милутин Миланковић“, који ће окупљати како научнике, тако и ученике из инђијских школа, али и студенте из целе земље ради истраживања Миланковићеве теорије, лесних профила, палеозоика и свега осталог што ће побудити њихову научну знатижељу.

Од отужне чињенице да је у тренутку формирања Удружења у целој Србији, али и у региону, постојала само једна мала уличица на Новом Београду са Миланковићевим именом, дошли смо до тога да се научниковим именом поноси 34 места у Србији (уз неколико у Републици Српској). Из захвалности што се на тај начин остварује мисија враћања Миланковића у српски народ споменућемо их: Бољевац, Врчин, Вршац, Голобок, Жича, Зрењанин, Звездан, Инђија, Ириг, Калуђерица, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лајковац, Лештане, Мајур, Младеновац, Младеновац село, Ниш (Каменица), Нови Београд, Нова Пазова, Нови Карловци, Нови Сад (Сремска Каменица), Оџаци, Параћин, Петка, Пирот, Пожега, Рибница, Село Костолац, Смедеревска Паланка, Сурчин, Ужице, Чортановци.

Школе, домови, амфитеатри, посебни објекти, споменици, бисте, спомен-плоче, чак и фреска у једном православном храму у Требињу и други облици културе сећања, неки су од места или садржаја који својим именом популаришу Милутина Миланковића и доприносе продору значаја Миланковићевог научног домета у најширу јавност. Већ више десетина таквих локација сведочи исправљању неправде која је небригом српског народа била нанесена Милутину Миланковићу.

teleskop-milankovic
bista-milutina-milankovica
crkva-trebinje

Рефлектор – телескоп „Милутин Миланковић“ на планини Видојевици
Биста у дворишту течничких факултета у Новом Саду
Црква Успења Пресвете Богородице у Требињу у којој је фреска
са Миланковићевим ликом

Ипак посебност је жеља и потреба да се и на микро локацијама постави неко обележје. Тако су станари два улаза у Булевару Милутина Миланковића на Новом Београду на оригиналан начин подсетили своје комшије на научну и патриотску величину личности по чијем имену се зове новобеоградски булевар.
Станари улаза на броју 124 пре неку годину су у холу улаза поставили пано са биографским подацима Милутина Миланковића, а недавно су то учинили и поштоваоци на броју 26 израдивши мурал са његовим ликом обогаћеним асоцијацијом на климатске промене и очување животне средине.

mural-milankovica

У својим Успоменама Миланковић је навео да ће његово дело, ако заслужује, прокрчити себи пут, а ако не, заслужује биће заборављено. Дело је прокрчило пут у светску научну историју, а велико и волонтерско залагање Удружења на популаризацији тог дела и саме личности, сваким даном постаје све очигледније, самим тим и несумњива чињеница да таква личност постаје све више узор, подстицај и мерило вредности за српски народ.