У оквиру обележавања Миланковићевих јубилеја -140 година од рођења и 110 година од доласка на Универзитет у Београду, Удружење Милутин Миланковић и Народна банка Србије под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, отворили су изложбу Миланковићева временска капија 5. новембра 2019.
Соња Зимоњић
Изложба Миланковићева временска капија се одржава у изложбеном простору Народне банке Србије у Немањиној бр.17, од 05.новембра до 03. децембра. Улаз је слободан, а радним даном отворена је за јавност од 10 до 18 сати.
Изложбу је у име министра културе Републике Србије Владан Вукосављевића, отворила специјални саветник министра госпођа Соња Зимоњић. Посетиоцима изложбе обратили су се председник Удружења Милутин Миланковић мр Славко Максимовић и вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић.
Свечаном отварању изложбе присуствовало је и Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и настојатељ храма Светог Саве на Врачару као изасланик Његове Светости Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског Иринеја, који из оправданих разлога није могао да присуствује отварању изложбе. Овај свечани скупу увеличали су и професори Универзитета у Београду, као и личности из културног и уметничког живота Београда.
Живот и дело Милутина Миланковића верно осликавају један од најсветлијих периода у развоју српског народа, време када су национални занос и свест били изнад интереса појединаца. Рођен 28. маја 1879. године у Даљу, месту на Дунаву, у околини Осијека, где је завршио основно образовање. Студије грађевине и докторат завршио је у Бечу, као први Србин доктор техничких наука.
Иако је стручним и научним радом стекао углед афирмисаног грађевинског стручњака и проналазача, 1909. године, ношен дубоким патриотизмом, напушта удобан живот, успешан и финансијски веома уносан посао грађевинског инжењера у Бечу, долази у Београд за професора Филозофског факултета. Врхунац свог стваралачког рада доживео је радећи и живећи 50 година у Београду.
Светској науци даровао је теорију о климатским променама, којом је објаснио тајну ледених доба, православљу најпрецизнији календар, а техници армирани бетон.
У својој Србији, заједно са Михаилом Петровићем – Миком Аласом и Богданом Гавриловићем, основао је познату “београдску математичку школу”. Оспособио је бројне кадрове у области природних наука, а српски народ баштини велики број грађевинских објеката, дивна књижевна дела којим нас је провео кроз васиону, векове и царство наука.
У Србији нема музеја њему посвећеног, па се трагови његовог научног опуса, као и подаци о његовој личности, још увек налазе у архивима, музејима и библиотекама у местима у којима је живео и радио (Даљ, Осијек, Беч, Београд, Будимпешта). Материјали су тешко доступни јавности, па су многи периоди из његовог живота и рада готово непознати, или су, случајно или намерно, погрешно представљени.
На изложби су представљени архивски материјали из области у којима се огледају Миланковићеве научне мисли (грађевинарство, астрономска теорија о климатским променама, реформа календара, научно-популарна дела), али и други артефакти (оригинали старијих издања књига, личне ствари, фотографије, преписка са познатим светским научницима и др.). Изложба хронолошки приказује период од доласка Милутинових предака у једној од српских сеоба, школовање у Даљу, Осијеку и Бечу, грађевинску активност у Бечу, рад на Универзитету и Академији у Београду, боравак у интернацији у Будимпешти, учешће на православном конгресу у Цариграду 1923. године, до богате грађевинске активности у Србији и Југославији.
