Захваљујући помоћи и подршци научних, образовних и струковних институција и истакнутих појединаца Удружење, изналазећи нове форме организовања и рада, успешно превазилази потешкоће у раду које су последица стално присутног проблема нерешеног система финансирања, епидемије „Ковид 19“ и исељења из просторија.
Прошла је још једна, од неколико тешких година у раду Удружења. Вероватно најтежа од оснивања. Овим тешким годинама је претходило „златно доба“ Удружења. Био је то период у коме су захваљујући успешној сарадњи с великим бројем научних и образовних институција, научним радницима и истакнутим ствараоцима из области науке, културе, образовања и привреде били обезбеђени веома повољни услови за рад Удружења. У таквим условима Удружење је, првенствено захваљујући волонтерским радом чланова и пријатеља Удружења, значајно допринело да се српски народ бар делимично одужи свом великану, и да се улога и дело Миланковића постави на место које му припада у светској, а посебно српској науци.
За то време прикупљена је и обрађена обимна архивска и музејска грађа из богате Миланковићеве заоставштине. У наменски уређеним просторијама била је успостављена стална изложбена поставка, музејска поставка и Виртуелна (дигитална) библиотека. Организовани су научни и стручни скупови и популарна предавања, тематске изложбе и филмске пројекције. Издате су и промовисане књиге и публикације, видео материјали. Организоване су тематске изложбе и филмске пројекције широм Србије, Републике Српске, Црне Горе и другим крајевима где живе наши сународници (Беч, Париз, Мелбурн, Темишвар, Сијетл, Ванкувер). Покренуте су иницијативе и спроведене процедуре за изградњу споменика и издавање новчанице од две хиљаде динара са ликом Милутина Миланковића. Иницирана су давања имена школама, институцијама, улицама и булеварима. Откривене су бисте и попрсја у бројним институцијама и низ других акција.
Рад у Удружењу, осим стваралачке и патриотске мисије, обиловао је бројним сусретима и контактима са великим бројем људи. Кроз акције и активности Удружења прошло је десетине хиљада људи, неки као поштоваоци лика и дела Миланковића, други пружајући помоћ и подршку, док су неки од њих уложили себе и без чијег ангажовања не би било могуће постићи све што је постигнуто.
За своје племенито дело на афирмацији лика и дела великог човека, патриоте и научника Удружење је завредело значајна друштвена признања: Светосавску награду коју додељује Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Културни образац којег додељује Министарство културе и информисања, Златни беочуг, којег додељује Културно-просветна заједница Београда, Признањe „Капетан Миша Анастасијевић“ и Медаљу Михајло Пупин.
Нажалост, услови су се променили и дошло је до стагнације у раду Удружења. Наши најпоузданији донатори (Институт Јарослав Черни, Енергопројект, ЕПС, Управа за односе са црквама и верским заједницама, систем привредних комора, Инжењерска комора и др.) из разноразних разлога практично су обуставили пружање подршке. У таквим условима Удружење егзистира захваљујући чланаринама (индивидуалним и малим бројем колективних чланова), као и повремено наменски добијеним средствима на конкурсима код државних органа, што је крајње недовољно за нормалан рад.
У таквим отежаним условима за рад појавила се и епидемија „Ковид 19“ са пратећим заштитним мерама (забрана окупљања и др.). И на крају, после спроведеног поступка реституције просторије које је користило Удружење у улици Маршала Бирјузова су враћене у посед власницима, што је условило исељење Удружења.
Ова ситуација деловала је веома депримирајуће на чланове Удружења, првенствено волонтере, који су били носиоци реализације свих активности. За очекивати је било да ће доћи до отежаних услова, или чак и престанка рада Удружења. Доведена је у питање реализација започетих програма и пројеката, посебно када су у питању активности на прикупљању и обради музејске и архивске грађе, успостављању музејске поставке, организовање тематских изложби, научних и стручних скупова, предавања и других активности.
Али кад је разум савладао емоције сетили смо се речи великог Миланковића „пут ка успеху води преко џомби и трња“. Захваљујући хитној интервенцији градских органа обезбеђене су условне посторије за смештај драгоцене музејске и архивске грађе, рачунарске и информатичке опреме, намештаја и осталих вредних ствари (књиге, видео материјал, уметничке слике и сл,). Наше братско удружење, Удружење Крагујевчана и пријатеља Крагујевца у Београду омогућило нам је да привремено користимо њихове просторије у Булевару деспота Стефана 12/VIII.
Охрабрени овим подршкама обратили смо се научним, образовним и струковним институцијама и истакнутим појединцима, који су већ активно помагали и подржавали рад Удружења, да својим идејама, сугестијама и личним ангажовањем помогну и подрже напоре Удружења да превазиђе ову изузетно тешку ситуацију.
Њихов јединствен став је био да се морају преузети све мере да Удружење, уз њихову максималну подршку, настави са радом, и да се програмске активности Удружења прилагоде новим условима.
Oдређени број институција и појединаца исказали су заједничке интересе и предложили могућности њиховог учествовања у остваривању задатака и циљева из делатности Удружења (коришћење расположивог архивског, музејског и историјско-документационог материјала са којим располаже Удружење, организовање научних и стручних скупова, семинара и предавања, тематских изложби, израду заједничких пројеката и заједнички наступ на конкурсима за доделу средстава, израду публикација и видео материјала, помоћ код израде мастер и дипломских радова, мотивација ученика и студената за бављење интелектуалним и научним радом и др.).
Сугерисано је да се сарадња може реализовати, сагласно Члану 12. Статута Удружења, кроз чланство заинтересованих институција као правних лица у Удружењу, а конкретне програмске активности регулишу споразумом о сарадњи.
Исказана спремност за помоћ, подршку и сарадњу већ показује резултате. У просторијама у Булевару деспота Стефана 12/ VIII је успостављена, и отворена за посетиоце, стална изложбена поставка „Милутин Миланковић, живот и дело“. У истим просторијама трибина Отворена среда са дугом традицијом поново је заживела. Удружење је у сарадњи са Градском општином Палилула и културним и образовним институцијама са територије Општине (Центар за културу Влада Дивљан, Дом ученика средњих школа „Милутин Миланковић“, Еко зона Ада Хуја) веома успешно организовало Научну, забавну и туристичку манифестацију Аласки сусрети Мика и Милутин. Караван изложби Удружења поново путује по Србији, а ускоро ће и преко границе (Будимпешта, Темишвар, Скадар….).
Поред већ постигнутих договора о сарадњи са Грађевинским и Математичким факултетом, још неколико факултета и институција су нашли заједничке интересе и изразили спремност да се укључе у овакав вид сарадње. Већ су потписани споразуми о сарадњи са Факултетом безбедности и Саобраћајним факултетом, а у току су договори са неколико факултета Београдског универзитета – Факултетом организационих наука, Рударско-геолошким, Шумарским, Архитектонским и Машинским. Очекује се да ће и остали факултети и институти техничко-технолошких и природно-математичких наука подржати ову иницијативу.
На тај начин Миланковићем се неће, као до сада, бавити само појединци, поштоваоци његовог лика и дела окупљени у Удружењу Милутин Миланковић, већ и институције из делатности којима се бавио Миланковић. То ће дати нове облике и форме рада за будући плодоносни рад Удружења.
