С обзиром да
- Загревање земљине површине се убрзава, првенствено због употребе фосилних горива, што има за последицу израженије климатске промене. Утврђено је да су 2023. и 2024. биле најтоплије године од када се организовано мери температура, са 13 узастопних најтоплијих месеци, од јуна 2023. до јуна 2024. године. Даље загревање је неизбежно у наредним деценијама, па је хитно потребно да се предузму одлучне мере да би се процес загревања постепено ублажавао и почео да се враћа ка хладнијој клими. Тиме би се умањио негативан утицај климатских промена.
- Климатске промене више нису будућа претња, већ данашња реалност, са екстремним временским приликама: периодима са јаким пљусковима и сушама, порастом нивоа мора, таласима топлог и хладног времена и измењеним природним процесима који већ сада значајно утичу на људске заједнице и природне екосистеме широм света.
- Због негативних утицаја климатских промена који се интензивирају, да би се постигла оптимална отпорност/резилијентност на климатске промене и временске екстреме како угроженог становништва тако и животне средине, стратегије прилагођавања/адаптације морају да обезбеде садејства /интеракције функција /мултифункциоалност између више инфраструктурних сектора као што су системи урбаних вода тј. плава компонента, архитектура, енергија, саобраћај, производња хране, и природних екосистема тј. зелена компонента.
- Суочени са текућим климатским променама и временским екстремима, прихватање и квалитетна примена метода адаптације/прилагођавања на њих ради постизања отпорности/резилијентности (тачка 3) више није ствар избора; ургентна је потреба (услов опстанка) да се људској популацији обезбеди неопходан квалитет живота и јавног здравља као и биолошка разноврсност. Да би то постигло мора да се обезбеди одрживо коришћење природних ресурса, пре свега вода (површинске и подземне), шума и пољопривредног земљишта.
Док
Значајни напори уложени до сада, како на глобалном нивоу (као што су COP, IPCC итд), да се утицаји реално сагледају и обезбеди финансијска подршка предложеним мерама адаптације, како у појединачним земљама, тако и у корпоративном сектору да се предвиде и смање негативни утицаји климатских промена и побољша мултисекторска стратегија прилагођавања /адаптација за развој прилагодљивих и отпорних/резилијентних друштава, сматрају се недовољним.
Упркос
Посвећености међународних заједница и организација, државних институција /владиних организација, корпоративног и цивилног (НВО) сектора, Конференција наглашава да глобалној заједници недостаје системска доследност, професионална конзистентност као и потпуно нова (следећа генерација) заједница циљно оријентисаних образованих и обучених професионалаца, способних да направе квантни скок (“quantum leap”) у пружању професионалних услуга за постизање остваривих, ефикасних, интегралних решења за суштинску промену свих негативних трендова и спасавање живог света планете Земље са ивице самоуништења.
Учесници Конференције препоручују:
- И земља домаћин (Србија) и друге земље треба да усвоје много конкретније, проактивне програме за примену Миланковићевог наслеђа оспособљавањем кадрова (развијањем људског капитала) способних да одговоре на изазове које представљају дугорочне климатске промене и краткорочни екстремни временски догађаји као и антропогени утицаји.
- Одлучно се подржава оснивање Међународног истраживачког центра Милутин Миланковић (укључујући музеј). Центар ће имати кључну улогу у спровођењу међународно релевантних, мултидисциплинарних истраживања на високом нивоу у складу са Миланковићевим достигнућима, у образовању будућих професионалаца и младих људи и јачању формирања кадрова у цивилном друштву (Удружење Милутин Миланковић /УММ, невладине организације итд.).
- Унапредити постојеће методе и алате за анализу и моделирање /предвиђање „катастрофалних“ догађаја великих размера и значајно побољшати предвиђања екстремних временских прилика у „реалном времену са фином резолуцијом на микро локацијама – локалном нивоу, као и комплементарне системе раног упозорења. Осим тога, обучити кадрове да знају да благовремено реагују у хитним случајевима, спречавајући или ублажавајући негативне утицаје предвиђених /најављених катастрофа. Посебна пажња треба да буде на локалним (општинским) нивоима, оспособљавању локалних кадрова за благовремено мапирање и идентификовање вишеструких /коинцидентних „жаришта“ опасности, ради превенције или смањења њиховог негативног утицаја.
- Обновити вредновање расположивих водних ресурса (површинске и подземне воде), обезбедити изградњу система за превенцију негативних ефеката катастрофалних поплава и суша (применом решења на основу природe (NBS&BGS) и на узводним (природним) и низводним (урбанизованим) деловима слива (насипи, системи за наводњавање) отварањем нових и повећањем капацитета постојећих изворишта пијаће воде, као и бољим коришћењем пречишћених отпадних вода. Применити мере прилагођавања за одрживо коришћење пољопривредног земљишта и шумске вегетације, као и заштите од негативих утицаја промене климе, и за ублажавање њених последица на становништво и на биолошку разноврсност.
- Применити напредне технологије за планирање и повећање отпорности/резилијентности и побољшање јавног здравља и благостања у урбаним и руралним заједницама (нпр. методе планирања развијене у пројектима ЕУ као што су euPOLIS и HEART), екстраполујући их од микролокација и локалних подручја до општина, градова, региона, држава и континената, и за континуално праћење и добијање квантификованих резултата.
- Заменити постојеће, парцијалне, “монодисциплинарне“ методе планирања инфраструктуре, мултисекторским стратешким методама планирања адаптације/прилагођавања на климатске промене које примењују отпорну/резилијентну процедуру за међусекторску инфраструктуру и обучавају стручњаке за побољшање отпорности на природне катастрофе.
- Припремити и објавити електронске верзије Зборника сажетака (апстраката) и Зборника радова са Конференције, чинећи их бесплатно доступним на web-страници Удружења Милутин Миланковић.
