S obzirom da
- Zagrevanje zemljine površine se ubrzava, prvenstveno zbog upotrebe fosilnih goriva, što ima za posledicu izraženije klimatske promene. Utvrđeno je da su 2023. i 2024. bile najtoplije godine od kada se organizovano meri temperatura, sa 13 uzastopnih najtoplijih meseci, od juna 2023. do juna 2024. godine. Dalje zagrevanje je neizbežno u narednim decenijama, pa je hitno potrebno da se preduzmu odlučne mere da bi se proces zagrevanja postepeno ublažavao i počeo da se vraća ka hladnijoj klimi. Time bi se umanjio negativan uticaj klimatskih promena.
- Klimatske promene više nisu buduća pretnja, već današnja realnost, sa ekstremnim vremenskim prilikama: periodima sa jakim pljuskovima i sušama, porastom nivoa mora, talasima toplog i hladnog vremena i izmenjenim prirodnim procesima koji već sada značajno utiču na ljudske zajednice i prirodne ekosisteme širom sveta.
- Zbog negativnih uticaja klimatskih promena koji se intenziviraju, da bi se postigla optimalna otpornost/rezilijentnost na klimatske promene i vremenske ekstreme kako ugroženog stanovništva tako i životne sredine, strategije prilagođavanja/adaptacije moraju da obezbede sadejstva /interakcije funkcija /multifunkcioalnost između više infrastrukturnih sektora kao što su sistemi urbanih voda tj. plava komponenta, arhitektura, energija, saobraćaj, proizvodnja hrane, i prirodnih ekosistema tj. zelena komponenta.
- Suočeni sa tekućim klimatskim promenama i vremenskim ekstremima, prihvatanje i kvalitetna primena metoda adaptacije/prilagođavanja na njih radi postizanja otpornosti/rezilijentnosti (tačka 3) više nije stvar izbora; urgentna je potreba (uslov opstanka) da se ljudskoj populaciji obezbedi neophodan kvalitet života i javnog zdravlja kao i biološka raznovrsnost. Da bi to postiglo mora da se obezbedi održivo korišćenje prirodnih resursa, pre svega voda (površinske i podzemne), šuma i poljoprivrednog zemljišta.
Dok
Značajni napori uloženi do sada, kako na globalnom nivou (kao što su COP, IPCC itd), da se uticaji realno sagledaju i obezbedi finansijska podrška predloženim merama adaptacije, kako u pojedinačnim zemljama, tako i u korporativnom sektoru da se predvide i smanje negativni uticaji klimatskih promena i poboljša multisektorska strategija prilagođavanja /adaptacija za razvoj prilagodljivih i otpornih/rezilijentnih društava, smatraju se nedovoljnim.
Uprkos
Posvećenosti međunarodnih zajednica i organizacija, državnih institucija /vladinih organizacija, korporativnog i civilnog (NVO) sektora, Konferencija naglašava da globalnoj zajednici nedostaje sistemska doslednost, profesionalna konzistentnost kao i potpuno nova (sledeća generacija) zajednica ciljno orijentisanih obrazovanih i obučenih profesionalaca, sposobnih da naprave kvantni skok (“quantum leap”) u pružanju profesionalnih usluga za postizanje ostvarivih, efikasnih, integralnih rešenja za suštinsku promenu svih negativnih trendova i spasavanje živog sveta planete Zemlje sa ivice samouništenja.
Učesnici Konferencije preporučuju:
- I zemlja domaćin (Srbija) i druge zemlje treba da usvoje mnogo konkretnije, proaktivne programe za primenu Milankovićevog nasleđa osposobljavanjem kadrova (razvijanjem ljudskog kapitala) sposobnih da odgovore na izazove koje predstavljaju dugoročne klimatske promene i kratkoročni ekstremni vremenski događaji kao i antropogeni uticaji.
- Odlučno se podržava osnivanje Međunarodnog istraživačkog centra Milutin Milanković (uključujući muzej). Centar će imati ključnu ulogu u sprovođenju međunarodno relevantnih, multidisciplinarnih istraživanja na visokom nivou u skladu sa Milankovićevim dostignućima, u obrazovanju budućih profesionalaca i mladih ljudi i jačanju formiranja kadrova u civilnom društvu (Udruženje Milutin Milanković /UMM, nevladine organizacije itd.).
- Unaprediti postojeće metode i alate za analizu i modeliranje /predviđanje „katastrofalnih“ događaja velikih razmera i značajno poboljšati predviđanja ekstremnih vremenskih prilika u „realnom vremenu sa finom rezolucijom na mikro lokacijama – lokalnom nivou, kao i komplementarne sisteme ranog upozorenja. Osim toga, obučiti kadrove da znaju da blagovremeno reaguju u hitnim slučajevima, sprečavajući ili ublažavajući negativne uticaje predviđenih /najavljenih katastrofa. Posebna pažnja treba da bude na lokalnim (opštinskim) nivoima, osposobljavanju lokalnih kadrova za blagovremeno mapiranje i identifikovanje višestrukih /koincidentnih „žarišta“ opasnosti, radi prevencije ili smanjenja njihovog negativnog uticaja.
- Obnoviti vrednovanje raspoloživih vodnih resursa (površinske i podzemne vode), obezbediti izgradnju sistema za prevenciju negativnih efekata katastrofalnih poplava i suša (primenom rešenja na osnovu prirode (NBS&BGS) i na uzvodnim (prirodnim) i nizvodnim (urbanizovanim) delovima sliva (nasipi, sistemi za navodnjavanje) otvaranjem novih i povećanjem kapaciteta postojećih izvorišta pijaće vode, kao i boljim korišćenjem prečišćenih otpadnih voda. Primeniti mere prilagođavanja za održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta i šumske vegetacije, kao i zaštite od negativih uticaja promene klime, i za ublažavanje njenih posledica na stanovništvo i na biološku raznovrsnost.
- Primeniti napredne tehnologije za planiranje i povećanje otpornosti/rezilijentnosti i poboljšanje javnog zdravlja i blagostanja u urbanim i ruralnim zajednicama (npr. metode planiranja razvijene u projektima EU kao što su euPOLIS i HEART), ekstrapolujući ih od mikrolokacija i lokalnih područja do opština, gradova, regiona, država i kontinenata, i za kontinualno praćenje i dobijanje kvantifikovanih rezultata.
- Zameniti postojeće, parcijalne, “monodisciplinarne“ metode planiranja infrastrukture, multisektorskim strateškim metodama planiranja adaptacije/prilagođavanja na klimatske promene koje primenjuju otpornu/rezilijentnu proceduru za međusektorsku infrastrukturu i obučavaju stručnjake za poboljšanje otpornosti na prirodne katastrofe.
- Pripremiti i objaviti elektronske verzije Zbornika sažetaka (apstrakata) i Zbornika radova sa Konferencije, čineći ih besplatno dostupnim na web-stranici Udruženja Milutin Milanković.
