Кроз Отворене трибине – редовне активности Удружења, у оквиру пројекта – Припремимо се, клима се мења, у току фебруара и марта, организована је расправа на тему рационалног коришћења и очувања природних ресурса у условима измењених или очекиваних климатских промена.
После успешно завршеног пројекта: „Јачање свести и стручног нивоа планских служби локалних заједница ради смањивања негативних утицаја климатских промена“, који је првенствено био намењен локалним и регионалним кадрова који се баве предузимањем превентивних и заштитних мера на спречавању негативних последица климатских промена (суше, поплаве, бујице, ерозије, клизишта, шумски пожари, промене у водном режиму) Удружење је наставило акције одржавања предавања и семинара о овој веома актуелној проблематици.
Овог пута предавања била су првенствено намењена актерима различитих производних делатности, чије активности „производе“ климатске промене, доносиоцима стратешких планова, просторних планова и осталим субјектима који учествују у доношењу одлука о економским мерама развоја земље и мерама заштите, пројектантима и консултантима у области хидротехнике, уређења комуналних и урбаних средина, организацијама које се баве превентивом природних непогода и установама које школују кадрове за те делатности, али и најширој јавности.
У том циљу одржане су четири расправе са уводним предавањима и дискусијама Сва четири догађаја изазвала су велико занимање и показала сву оправданост пројекта и његове детаљније разраде у оквиру Отворене трибине.
Циклус је започет реализацијом теме: „Јачање свести и стручног нивоа планских служби локалних заједница ради смањивања негативних утицаја климатских промена“, коју је одржао проф. др Ратко Ристић са Катедре за бујицу и ерозију Шумарског факултета у Београду. У излагању се осврнуо на катастрофалне бујичне поплаве из маја 2014. године, наводећи разлоге који су утицали да дође до таквог развоја догађаја, чинећи јасну разлику између природних појава на које не можемо утицати до веома великог броја случајева човекове небриге и лоше праксе које су довеле до великих последица.
Бавећи се анализом тренутног стања система за превенцију и одбрану од бујичних поплава у Србији изнео је низ примера лоше и добре праксе илуструјући све то са низом документарних материјала од фотографија до видео снимака. Имајући у виду климатске промене проф. Ристић изнео је у предавању мере превенције бујичних поплава и ерозионих процеса у светлу актуелног и очекиваног стања климе у региону, као и финансијске аспекте примене мера превенције.
Другу тему под називом: „Историјске поплаве на Дунаву у периоду од 1912 до данас“ одржао је проф. др Стеван Прохаска, научни саветник у Институту за водопривреду „Јарослав Черни“. Својим предавањем обухватио је, сем приказа поплава за период од када су мерења започета, квантитативне карактеристике поплава на основу забележених података на чврстим објектима и доступних архивских материјала.
Надовезујући се на претходне теме које је проф. Прохаска раније одржао у Удружењу, указао је и на прогностичке могућности поплава Дунава на територији Србије до којих се долази научном методологијом, истакавши могућност да до поплава може доћи, када се буду стекли одређени услови и да то треба имати на уму приликом пројектовања и предузимања мера превенције.
Мр Славко Максимовић, учесник конференције о климатским променама у Кјоту, одржао је предавање на тему: „Климатске промене од Миланковића до Кјота“. У свом излагању осврнуо се на проблеме који постоје у свету, самим тим и у светској метеоролошкој организацији у вези са климатским променама, као и посебним контроверзама око тога да ли и у којој мери човек својим деловањем утиче на промене климе.
Професор др Чедо Максимовић, са Империјал колеџа из Лондона, одржао је предавање на тему: „Нове методе планирања објеката и система за смањивање негативних утицаја климатских промена и временских екстрема – плаво зелена решења за урбане и руралне средине“. Професор је својим исцрпним излагањем са бројним примерима позитивне праксе из света у смањењу негативних утицаја климатских промена унео новију спознају да се ефекти и последице тих промена могу на локалном нивоу знатно умањити уз постизање веома великих уштеда у енергији, заштити животне средине и бројним другим аспектима, при чему се финансијска улагања веома брзо исплате.
Заједнички именитељ свих предавања може се сажети у неколико констатација. Сведоци смо климатских промена и последица које оне изазивају. Човек веома често својим нечињењем или погрешним чињењем доприноси у знатној мери великим последицама које бујице, поплаве, пожари и други пратиоци промена везаних за климу, изазивају. Нема места тумачењима и понашању да су превентивне мере и улагања само ствар највиших државних органа, већ се то мора проводити на свим нивоима, најпре од појединца и локалних заједница до осталих чинилаца у држави као целини.
Сва предавања су, треба то поновити, побудила веома велику пажњу, посећеност и спремност присутних за дискусију. Оправдала су очекивања и поново указала у којем правцу треба да се одвија делатност у оквиру Отворене трибине.
Информисање надлежних од стране „струке и науке“, као се чуло у дискусији, и развијање свести о нужности промене понашања претпоставка је успешности у превенцији. Свој допринос на том пољу даје и Удружење.
Плаво-зелена решења добијају право грађанства на различитим крајевима света чему доприноси и научни рад и реализовани пројекти професора Максимовића и неколико других професора из наше земље. Предности које су непосредним пројектима потврђене, уз промену свести, могу се добити и у нашој земљи препројектовањем или новим пројектовањима, при чему су бенефити изузетно велики, према подацима који су презентовани.
Истакао је актуелност теме и читавог пројекта који је организовало Удружење Милутин Миланковић – „Јачање свести и стручног нивоа планских служби локалних заједница ради смањивања негативних утицаја климатских промена“, у светлу Миланковиће теорије и дешавања везаних за одређене климатске екстреме, који не могу заобићи ни нашу земљу.
