Један од најчувенијих великана српске и светске науке, Милутин Миланковић, рођен је 28. маја 1879. године у се селу Даљ које се налази на Дунаву. Миланковић је први српски доктор техничких наука. Сфера његовог радаа обухватала је више области: грађевинарство, математику, астрономију, климатологију и геофизику. НАСА га је уврстила у 15 највећих умова свих времена који су проучавали планету Земљу.
Сваке године Удржење Милутин Миланковић обележава дан рођења научног великана чије име носи и то у овиру Дана Удружења Милутина Миланковића. Програмима рада Удружења манифестација Дани Милутина Миланковића планирала се и реализовала у мају месецу више година, увек са иновираним садржајима и на вишем квалитативном нивоу.
У прославама јубилеја учествовале су разне научне и културне институције. Ту су и Основна школа Милутин Миланковић из Раброва, Средњошколски центра Милутин Миланковић из Милића, Образовни система Милутин Миланковић, Геолошка и хидрометеоролошка школа Милутин Миланковић из Београда и Прва техничка школа Милутин Миланковић из Ниша. Но, због пандемије COVID-19 то је ове 2020. године било немогуће извести на начин као што се то раније чинило.
Да је Миланковић оставио веома видљив и уверљив печат у светској науци говоре и чињенице да су 1965. године Совјетски научници један кратер на Месецу величине 34 километара назвали Миланковић, а осам година касније по њему је назван и кратер на Марсу пречника 118 километара. После нешто више од једну деценију, 1979. године је један астероид добио име 1605 Миланковић. Амерички научници Џон Имбри и Кетрина Палмер Имбри су објавили књигу Ледено доба: решење тајне у којој су признали тачност теорије о климатским променама. Многи скупови су названи по овом великану, а 1993. године је установљена Медаља Милутин Миланковић коју додељује Европско геофизичко друштво.
Свакако треба напоменути да се ове године обележава и 100 година од објављивања теорије Милутина Миланковића о климатским променама. То је прилика да се успостави континуитет између два века: претходних 100 година (“шта смо сазнали и какве поуке извукли на основу пионирског рада Милутина Миланковића”) и наредних 100 година („шта нас очекује и шта нам ваља чинит’ ..“), како би то послужило као основа да се размотри даљи правац примењених истраживања и конкретне активности за ублажавање последица климатских промена и временских екстрема. И управо средином новембра ове године одржаће се у Београду међународно конференција поводом овог јубилеја.
